Plastična folija upotrebljava se u sledećim
slučajevima: 1.— Za što veću i kvalitetniju
proizvodnju propolisa, 2.— Za lakše i brže
ocenjivanje stanja u košnicama i bez otvaranja
košnica, 3.— Za što manje uznemiravanje pčela i
primanje uboda, pa s tim u vezi i umiranja pčela
nakon uboda.
Radi svega toga preporučuje se:
a) nabavu plastične folije koja je prozirna i
savitljiva. Može se nabaviti u svakoj trgovini s
nazivom „Koža plastika".
Treba tražiti foliju koja je označena sa tri nule
("000), jer je takva najbolja za potrebe pčelarstva.
Nikako ne kupujte krutu foliju, jer takva brzo puca
posle izvesnog vremena, tj. kada se ohladi. Dakle,
tražite prozirnu i savitljivu foliju.
Nabavljenu foliju treba skrojiti prema površini
košnice tako da potnuno zatvara površinu iznad
okvira.
b) nabavljena i skrojena folija drži se na košnicama
sve do jeseni, ali se najviše propolisa dobije u
avgustu i septembru, kada se pčele spremaju za
zimovanje.
Nije dobro foliju ostaviti preko zime na košnicama,
već je izvaditi i očišćenu staviti jednu na drugu da
čeka do proleća. To činiti odmah po prestanku jačeg
izletanja pčela iz košnica.
paziti da se folija svaki put postavlja onako kako
je bila prvi put postavljena, tj. da se ne
preokreće, jer bi u tom slučaju postala neprozirna
zbog zaostalih slojeva propolisa.
Dobijanje propolisa
Poznato je da se propolis sve više traži i u zadnje
vreme dosta dobro plaća. Kao što znamo, ima više
načina i metoda za dobijanje većih količina
propolisa. Jedan od boljih načina je i korišćenje
plastične folije u tu svrhu. Pomoću nje dobija se
najviše i najkvalitetniji propolis.
Plastična folija može se koristiti kod svih tipova
košnica, kako kod raznih nastavljača, pološki, tako
i kod lisnjača. Kod nastavljača i pološki stavlja se
neposredno iznad okvira, ostavljajući međuprostor od
oko 4—5 mm, a kod lisnjača se izvadi staklo ili
mreža, pa se folija fiksira tako da se takođe ostavi
međuprostor od oko 4—5 mm između folije i letvica
okvira.
Već prema području gde su pčelari, propolis se može
uzimati svakih 10—14 dana. Tamo gde ima brezovih,
topolovih i crnogoričnih šuma dobije se najviše
propolisa. Najbolje ga je uzimati pri nižoj
temperaturi, jer se na višoj teže sakuplja. Pri tom
treba paziti da se košnice ne drže dugo otvorene,
nego ih odmah zatvoriti posle podizanja folije.
Propolis je najbolje sakupljati pomoću pčelarskog
(tzv. američkog) noža, koji ne sme biti suviše
oštar. Nije dobro da se sakuplja u lopaticama, nego
onako rasut kako se ubire. Iznad svake uličice, tj.
između satonoša na foliji pčele dopunjuju trake
finog propolisa, koji se s nožem lagano skida i
odmah stavlja u čistu, papirnatu vrećicu. Isto tako,
skoro i više, dobija se propolis sa krajnjih ivica
satonoša, koji se pomoću noža lagano ubira i stavlja
u vrećice.
Slika prikazuje plastičiu foliju na košnici iznad
okvira. Korišćenjem ove folije pčele se ne
uznemiravaju pri dizanju poklopne daske, lakše i
brže se ocenjuje stanje u košiici itd.
Propolis se najbolje čuva pri niskoj temperaturi u
rasutom stanju, tj. u frižideru pri temperaturi od
oko 3-40C. Kako se koristi u lekovite
svrhe, o tome je već više puta pisano u našem
časopisu.
Neki naši pčelari sakupljaju propolis sa žičanih
mrežica (kod lisnjača), sa drvenih delova poklopnih
daščica i između nastavaka (kod nastavljača) itd.
Ali, da bi se dobilo
najviše prvoklasnog propolisa, to je – kako je
praksa pokazala – najbolje pomoću pomenute folije.
Od jedne košnice u sezoni može se dobiti oko 200 gr
propolisa, dok u nekim zemljama, kao npr. u
Francuskoj, dobiju ga i preko 400 gr.
Neki rade i tako da se ostave manji razmaci između
poklopnih daščica i između nastavaka. Pčele ove
razmake brzo popunjavaju propolisom, pa i ako znamo
da se pčele unosom propolisa brzo troše i manje
žive, ipak se dobije dosta propolisa, veoma traženog
u lekovite i neke druge svrhe.