Plastična folija upotrebljava se u sledećim slučajevima: 1.— Za što veću i kvalitetniju proizvodnju propolisa, 2.— Za lakše i brže ocenjivanje stanja u košnicama i bez otvaranja košnica, 3.— Za što manje uznemiravanje pčela i primanje uboda, pa s tim u vezi i umiranja pčela nakon uboda.

a) nabavu plastične folije koja je prozirna i savitljiva. Može se nabaviti u svakoj trgovini s nazivom „Koža plastika".

Treba tražiti foliju koja je označena sa tri nule ("000), jer je takva najbolja za potrebe pčelarstva. Nikako ne kupujte krutu foliju, jer takva brzo puca posle izvesnog vremena, tj. kada se ohladi. Dakle, tražite prozirnu i savitljivu foliju.

Nabavljenu foliju treba skrojiti prema površini košnice tako da potnuno zatvara površinu iznad okvira.

b) nabavljena i skrojena folija drži se na košnicama sve do jeseni, ali se najviše propolisa dobije u avgustu i septembru, kada se pčele spremaju za zimovanje.

Nije dobro foliju ostaviti preko zime na košnicama, već je izvaditi i očišćenu staviti jednu na drugu da čeka do proleća. To činiti odmah po prestanku jačeg izletanja pčela iz košnica.

paziti da se folija svaki put postavlja onako kako je bila prvi put postavljena, tj. da se ne preokreće, jer bi u tom slučaju postala neprozirna zbog zaostalih slojeva propolisa.

Poznato je da se propolis sve više traži i u zadnje vreme dosta dobro plaća. Kao što znamo, ima više načina i metoda za dobijanje većih količina propolisa. Jedan od boljih načina je i korišćenje plastične folije u tu svrhu. Pomoću nje dobija se najviše i najkvalitetniji propolis.

Plastična folija može se koristiti kod svih tipova košnica, kako kod raznih nastavljača, pološki, tako i kod lisnjača. Kod nastavljača i pološki stavlja se neposredno iznad okvira, ostavljajući međuprostor od oko 4—5 mm, a kod lisnjača se izvadi staklo ili mreža, pa se folija fiksira tako da se takođe ostavi međuprostor od oko 4—5 mm između folije i letvica okvira.

Već prema području gde su pčelari, propolis se može uzimati svakih 10—14 dana. Tamo gde ima brezovih, topolovih i crnogoričnih šuma dobije se najviše propolisa. Najbolje ga je uzimati pri nižoj temperaturi, jer se na višoj teže sakuplja. Pri tom treba paziti da se košnice ne drže dugo otvorene, nego ih odmah zatvoriti posle podizanja folije.

Propolis je najbolje sakupljati pomoću pčelarskog (tzv. američkog) noža, koji ne sme biti suviše oštar. Nije dobro da se sakuplja u lopaticama, nego onako rasut kako se ubire. Iznad svake uličice, tj. između satonoša na foliji pčele dopunjuju trake finog propolisa, koji se s nožem lagano skida i odmah stavlja u čistu, papirnatu vrećicu. Isto tako, skoro i više, dobija se propolis sa krajnjih ivica satonoša, koji se pomoću noža lagano ubira i stavlja u vrećice.

Slika prikazuje plastičiu foliju na košnici iznad okvira. Korišćenjem ove folije pčele se ne uznemiravaju pri dizanju poklopne daske, lakše i brže se ocenjuje stanje u košiici itd.

Propolis se najbolje čuva pri niskoj temperaturi u rasutom stanju, tj. u frižideru pri temperaturi od oko 3-4⁰C. Kako se koristi u lekovite svrhe, o tome je već više puta pisano u našem časopisu.

Neki naši pčelari sakupljaju propolis sa žičanih mrežica (kod lisnjača), sa drvenih delova poklopnih daščica i između nastavaka (kod nastavljača) itd.

Ali, da bi se dobilo najviše prvoklasnog propolisa, to je – kako je praksa pokazala – najbolje pomoću pomenute folije. Od jedne košnice u sezoni može se dobiti oko 200 gr propolisa, dok u nekim zemljama, kao npr. u Francuskoj, dobiju ga i preko 400 gr.

Neki rade i tako da se ostave manji razmaci između poklopnih daščica i između nastavaka. Pčele ove razmake brzo popunjavaju propolisom, pa i ako znamo da se pčele unosom propolisa brzo troše i manje žive, ipak se dobije dosta propolisa, veoma traženog u lekovite i neke druge svrhe.