Vrlo često, kroz razgovor pčelara,
ali i napise u našem cenjenom časopisu, kao jedan od
razloga za velike zimske gubitke pčelinjih društava
posebno kod LR i Farar košnica, spominje se veliki
vertikalni razmak koji postoji između saća na dva
susedna rama.
Pri tom se navodi da je debljina
satonoše 20 mm, međurazmak između dva rama (prazan
prostor) 10 mm i još 10 mm za donju letvicu.
To je ukupan prostor od 40 mm, što je,
za slučaj neodgovarajućeg uzimljavanja (neadekvatan
raspored hrane i položaj klubeta) u nekom trenutku,
zaista veliki razmak i razlog za velike gubitke
pčelinjih društava kada danima imamo niske
temperature.
Prva mogućnost da
se spreči eventualni gubitak društava je da se
uklone letvice 1 i 2 (vidi sl. 1.), čime se ukupan
vertikalni razmak između saća na dva rama svodi na
približno 20 mm.
Druga mogućnost da
se spreče neželjene posledice je rekonstrukcija
ramova na način prikazan na sl. 2. I u ovom slučaju
uklanjaju se letvice 1 i 2 (kao na sl. 1.), s tim da
se vrši i ukopavanje jednog žleba na satonoši. Na
ovaj način vertikalno rastojanje saća između dva
susedna rama svodi sa 40 na oko 10 mm (međuprostor).
Izgled gotovog rama
prikazanog na slici 2.
Nadam se da crteži dati na slikama 1
i 2 i gornja fotografija, dovoljno govore i da je
komentar bespotreban.
Vredi napomenuti da se iste
rekonstrukcije mogu izvršiti i kod DB plodišnih
ramova, za slučaj da se uzimljavanje vrši sa
dodatnim polumedištem (magacinom hrane).
Treba reći da postupajući po
navedenim predlozima dobijamo (kao ostatak od
rekonstrukcije) veliki broj letvica koje možemo
korisno upotrebiti (po dve od svakog rama).
Pretpostavljam da većina pčelara koristi ramove od
lipovog drveta, zato što u tom slučaju nema razloga
za strah da će se ramovi kriviti ili lomiti zbog
izvedenih rekonstrukcija, posebno u primeru sa slike
2.
Ovom rekonstrukcijom dobijaju i
proizvođači ramova, jer:
- gornju
letvicu mogu upotrebiti kao donju
- rad
za izradu žleba na satonoši (za prolaz SO)
kompenzacija je za rad koji bi utrošili na izradu
druge donje letvice, plus manji utrošak materijala.
Treća mogućnost,
kao doprinos boljem zimovanju, prikazana je na sl.
3.
Ovaj predlog podrazumeva izradu,
odnosno nabavku novih ramova, koji su naročito
pogodni za primenu u LR, Farar i DB košnicama, što
ne isključuje primenu ovih ramova i za druge tipove
košnica.
U pitanju je izrada rama (okvira)
koji se primenjuje kod jednog broja tzv. “Alpskih”
košnica (pogledajte članak ovog autora na strani www.belibagrem.4t.com/alpska.html).
U odnosu na ram prikazan na sl. 2.,
razlika je u konstrukciji satonoše, dok je sve
ostalo isto.
I u ovom slučaju, vertikalni razmak
između saća dva rama je takođe oko 10 mm. Razlika je
u tome što će sa obe strane satonoše (do njenog
gornjeg dela) biti izgrađeno saće, čime se pored
pogodnosti za zimovanje, na ovakvom ramu (okviru)
dobija veća aktivna površina saća, nego na ramu
istih dimenzija a klasične konstrukcije. Sav
izgrađeni prostor i oko satonoše bude ispunjen medom,
mada su ćelije manje dubine. To se može videti i na
slici 4. gde je prikazan jedan izgrađen ram popunjen
medom i leglom.
U sva tri prikazana slučaja, dolazi i
do povećanja saća u donjem delu, dakle sa one strane
sa koje je skinuta donja letvica. Ovo podrazumeva da
treba nabaviti satne osnove veće visine, što nije
teško izračunati na osnovu prikazanih crteža.
Najveće povećanje ukupne visine, a time i aktivne
površine saća, postiže se primenom rekonstrukcije
rama prema predlogu sa slike 3., kod DB ramova (ukupna
visina satne osnove umesto 270, iznosi 300 mm). Ako
se ima u vidu da proizvođači ne prave problem oko
izrade satnih osnova sa posebnim merama, onda je i
taj problem otklonjen.
Ako u ničem drugom, ovako
predložene rekonstrukcije klasičnih ramova, sigurno
će otkloniti, ili bar umanjiti opasnosti kod
zimovanja, gde je osnovni uzrok prevelik razmak bez
saća. Nešto više rada kod pripreme satnih osnova za
slučaj sa slike 2. ne treba da budu prepreka za
najveći broj pčelara, posebno onih koji pčelare sa
manjim brojem košnica. Zimski period koji je pred
nama, daje nam mogućnost da razmotrimo date predloge,
usvojimo neki od njih i pripremimo prve ramove koje
možemo koristiti već u prolećnom razvoju društava.
Ja pčelarim sa DB, Farar i Alpskim
košnicama. Veoma sam zadovoljan primenom
rekonstruisanih ramova.
Na donje dve slike,
prikazana je još jedna modifikacija, u ovom slučaju
primenjena na ram Alpske košnice.
Ovde je za satonošu
uzeta letva visine 20 i debljine 10 mm.
Donja letvica je
postavljena kao i na slici 3.
Kao što se vidi, pčele
su izgradile saće po celoj visini i eliminisale tzv.
smrtni prostor.
Ako posetite
www.pcela.rs/novi_ram_t1.htm
bićete u prilici da vidite jedan veoma
ilustrativan članak koji je dao pčelar Srđan
Todorovski.
U pitanju je jedno
originalno i patentirano rešenje za problem
prevazilaženja "smrtnog prostora".
Posetite tu stranu
neizostavno.
