Mnogi pčelari su se u svojoj karijeri susreli sa problemom grabeži na pčelinjaku. To je zaista ozbiljan problem koji je obrađen u mnogim knjigama i člancima. Ipak, opasnost je uvek prisutna, a gazda nije uvek tu da blagovremenu spreči štetu koja može nastati od te nepoželjne pojave. Šteta može biti neprimetna, kada se odvija TIHA GRABEŽ. Ona se često ne zapazi jer traje dugo i neprimetno. Može se zapaziti da rezult pčelarenja nije onakav kakav je očekivan. Sa druge strane javlja se i ona druga  AKUTNA grabež koja se odvija intenzivno i burno. Traje kratko, nekoliko sati, sa jedne košnice širi se na ostale košnice, može zahvatiti ceo pčelinjak i ako se ne spreči odmah može izazvati havariju pčelinjaka. Šteta može biti ogromna i nenadoknadiva.

Opisane su mnoge metode zaštite košnica od grabeži. Najznačajnija metoda je PREVENTIVA. Za sprovođenje mera zaštite znanje i iskustvo pčelara su od najvećeg značaja. Potrebno je znati šta izaziva grabež, kada se ona javlja, kako nastaje, kako se prepoznaje, kako se utvrđuje koja košnica napada i na kraju kako se sprečava grabež i pčelinjak vraća u normalno radno stanje.

Da se podsetimo ukratko, uzrok je u krajnjoj liniji nagon pčela da prikupljaju hranu i osiguraju opstanak. Kada nema dovoljno hrane pčele gonjene nagonom samoodržanja napadaju druge košnice, narušavajući svoj ugled bića sa najvišim moralnim i radnim vrednostima, i odnose tuđu muku. U toj borbi mnoge pčele, a nekada i sve pčele obično slabijeg napadnutog društva stradaju.

Preventivne mere koje se preduzimaju su brojne:

-         suzavanje leta u toku bespašnog perioda;

-         sužavanje leta na košnicama slabijih društava;

-         sprečavanje rasipanja meda i sirupa na pčelinjaku;

-         zatvaranje nepotrebnih otvora na košnici;

-         držanje samo jakih društava;

-         kratki pregledi košnica;

-         korišćenje prekrivke kada se radi na otvorenoj košnici;;;

-         formiranje manjih pčelinjaka kako ne bi došlo do preopterećenosti teritorije i   manjka hrane;

-       što manje uznemiravanje pčela;

-       praćenje stanja na pčelinjaku kako bi se utvrdilo da li postoje rizični faktori;

-       držanje rastojanja od susednih pčelinjaka...

Grabež se detektuje na osnovu aktivnosti pčela i stanja na poletaljki. Ako postoji borba pčela na poletaljki a ispred leta su razbacane mrvice voska i mrtve pčele, ako su pčele aktivne u vazduhu a ne donose hranu (što se vidi po načinu sletanja na poletaljku) to je signal da se najenergičnije preduzmu mere sprečavanja grabeži. Naravno, ne treba sa ovim mešati ples mladih pčela ili burnu aktivnost medobranja. Ovakav metež može biti prisutan na ponekoj košnici, što se lako uočava ili, ne daj Bože na celom pčelinjaku. Najveći problem je odsustvo vlasnika koji nije u situaciji da neprekidno nadzire svoje pčele, ili čak pčele sa susednog bližeg pčelinaka, i tu otpada svaka akcija.

Neke od najčešćih metoda odbrane su sledeće:

-       Suziti leta na najmanju širinu. Mana je što se tako ometa rad pčela i guše se u toku vrelih letnjih dana.

Nabacati travu, granje, seno ili slamu preko leta. Isti problem je kao i prethodno. U slučaju nekog požara sami doprinosimo još većoj šteti.

-       Raseljavanje košnice, ili više njih. A ko to voli da radi bez potrebe, uz napor, troškove i možda manji prinos.

-      Otkrivanje košnice koja je započela grabež, na primer pomoću praha ili brašna na poletanjci i njeno udaljavanje sa pčelinjaka. Treba mnogo vremena za posmatranje i pogodna je za manju grabež. Možda tog momenta nemamo pri ruci nikakav prah. Pored svega, ove godine je pšenica loše rodila, zato treba čuvati brašno.

Sve ove metode ne garantuju da se nevolja neće opet pojaviti.

Da bi razrešio sve ove probleme čika Boža Petrović je konstruisao uređaj za sprečavanje grabeži na pčelinjaku. Uređaj je jednostavan, jeftin, lako se koristi, ne ometa pčele, ne zahteva nadzor kada se jednom postavi i iznad svega pouzdan je. To je

Uređaj  je prikazan na slici 1 u položaju kako se stavlja u otvor leta. Na slici 2 je pogled sa donje strane.

Uređaj se sastoji od uobičajene drvene letvice za leto, koja zavisi od tipa košnice, i lima u obliku U profila. Štamparski lim je vrlo pogodan za izradu. Dimenzije lima su 110 x 75 mm od čega se 5 mm koristi da se lim savije i prihefta za letvicu leta. Bitno je da ukupna dužina tunela ne bude manja od 120 mm. Kada se lim po dužini savije po bočnim stranicama za po 10 mm dobija se širina tunela od 55 mm. Dugogodišnja praktična primena tunela ovih dimenzija, koje je osmislio, napravio i primenio čika Boža na svom velepčelinjaku garantuju sigurnu zaštitu od grabeži.

Princip rada je zasnovan na načinu kretanja pčela tuđica kada ulaze u košnicu nekog drugog društva da bi otele med. Tuđica nastoji da najkraćim putem dođe do meda i tada se prolaskom kroz leto kreće naviše po unutrašnjoj strani prednje daske košnice ili nastavka. Domaćinske pčele sa kreću drugačije. One ulaze kroz leto i idu ka sredini podnjače, a izlaze krećući se bočno od leta. Neki nevidljivi saobraćajac upravlja kretanjem pčela kako unutra, tako i ispred košnice. Kada se tuđica nađe u tunelu ona ne može da ide gore. Tu se dezorijentisano vrti u krug dok je stražarice ne najure.

Tunel se primenjuje u svakoj situaciju kada postoje faktori rizika od grabeži. Posebno nadgledanje postavljenog uređaja nije potrebno, može se mirno spavati. Dovoljno je da se pripremljen tunel stavi u leto sa limom  koji ide napred, pri čemu je šupljina tunela okrenuta dole, i to je sve.

Kada se tunel za sprečavanje grabeži ne koristi traba ga dezinfikovati nekim od ponatih sredstava i propisno čuvati do sledeće upotrebe.

Korist od ovakvog uređaja je nemerljivo veća od njegove cene. Zahvaljujući bogatom pčelarskom iskustvu i čika Božinoj dobroj volji uređaj je dostupan svim pčelarima. Najtoplije mu se zahvaljujem na tome.