Izabrane tehhike pčelarenja

Iz knjige „Tehnologija proizvodnje pčelarskih proizvoda“

autori prof. dr. N. I. Krivcov, prof. dr. V. I. Lebedev,

izdavač SPOS, Beograd 2000. godine

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE PERGE NA PČELINJACIMA

Perga je produkt koji pčele pripremaju od cvetnog praha i meda uz dodatak sekreta svojih žlezda.

Cvetni prah (polen), koji pčele donesu u košnicu, skladište one u ćelije saća. Potom, druge pčele ovaj odloženi polen pažljivo mešaju mandibulama, dodajući mu sekret svojih žlezda; posle ovoga one ga sabijaju.

Pod dejstvom fermenata meda, sekreta pčelinjih žlezda i celog niza mikroorganizama, dolazi do mlečno-kisele fermentacije i polen se pretvara u pergu. Mlečno-kisela fermentacija perge traje 15 dana. Za vreme previranja u pergi se nagomilava značajna količina (do 3.2%) mlečne kiseline; ona zajedno sa jedinjenjima, koja imaju antibiotička svojstva, obezbeđuje konzervaciju perge.

Perga je u ćelijama saća mikrobiološki sterilna i sadrži samo neke oblike kvasaca. Iako je u polenu izdvojeno 148 oblika kvasaca, koji su sintetizovani u vitamine i koji obogaćuju pergu nekim belančevinama, lipidima i fermentima, prilikom visoke koncentracije mlečne kiseline prekida se razvoj ovih kvasaca.

Pčele nikada do vrha ne pune ćelije pergom. Perga ispunjava zapreminu ćelije sa 57% (140 - 180 mg). Potpuno popunjeni sat pergom teži 1.4 - 1.6 1 kg. Gornji sloj perge, koji je namenjen dužem čuvanju, pčele zalivaju medom, a u vreme glavne paše dodaju mu još meda i zapečaćuju ga. Tako se dobija medno-pergni sat, u kome se perga veoma dobro čuva.

Hemijski sastav pergeje sličan hemijskom sastavu polena.

Perga sadrži više šećera nego polen. To je s toga što, pčele praveći pergu, polenu dodaju nektar i med. Maseni udeo proteina u pergi je veći od 20%, a mesnoće do 9%. Perga sadrži mnogo mlečne kiseline, i njen 2%-tni vodeni rastvor ima rN vrednost, koja nije manja od 3,7. Kvalitativni sastav i količinski sadržaj aminokiselina perge praktično odgovara aminokiselinama tela pčele i značajno se razlikuje od aminokiselina cvetnog praha kod raznih kultura. Vrednost perge je u tome, što su u njoj sve nezamenljive aminokiseline neophodne za organizam kičmenjaka. Zbog visokog sadržaja belančevina, vitamina i mikroelemenata perga je našla primenu u industriji hrane, a ima perspektivu u kozmetici i medicini.

Perga blagotvorno utiče na organizam čoveka, jer je bogata kvalitetnim belančevinama, nezamenljivim amino i masnim kiselinama, ugljenim hidratima, vitaminima i drugim biološko-aktivnim materijama. Njeno korišćenje povećava imunološki sistem i adaptacione sposobnosti organizma, a doprinosi i smanjenju umora. Perga se koristi u lečenju kolitisa, hroničnih zatvora, hepatita, hroničnih zapaljenja prostate i impotencije. Ona se primenjuje u sklopu terapije pri lečenju obolelih krvnih sudova, u cilju sprečavanja arterioskleroze, upale moždane kore, kod nervnih i psihičkih oboljenja, kada je narušen rad endokrinog sistema i za sprečavanje krvarenja.

U novije vreme naglo narasta interes za pergu, iz više razloga. Kao prvo, ima određenih poteškoća u sakupljanju cvetnog praha (polena) pomoću sakupljača polena, u vreme masovnog cvetanja polenarica. Potrebni su posebni pribori (sakupljači polena, električne sušilice, izvori napajanja), koje svakodnevno treba obsluživati u vreme kada je pčelar najpreopterećeniji. Polen iz koritanaca treba oduzimati svakodnevno. Kada su punktovi sa velikim brojem košnica udaljeni, pčelar ne može svakodnevno obilaziti te punktove i prerađivati polen. Korišćenje sakupljača polena ne stimuliše rast i razvitak pčelinjih društava, a može umanjiti proizvodnju meda i povećati rojidbu; takođe, utiče na rezultate prezimljavanja zbog fiziološke nepripremljenosti pčela, omogućava pojavu i jačanje niza opasnih bolesti pčela (varoze, askosferoze, truleži). Nedostatak polena takođe može izazvati pojavu gljivičnih bolesti i truleži. I mlade matice mogu stradati pri povratku sa bračnog puta ukoliko sakupljač polena nije otvoren.

Sakupljanje perge u saću, sa kasnijim njenim vađenjem i korišćenjem, oslobađa nas svih navedenih nedostataka. Kao prvo, hranljiva i energetska vrednost, kao i biološka aktivnost perge je veća nego kod cvetnog praha. To je proizvod koji su same pčele pripremile i konzervirale na bazi polena i koji ima stabilan hemijski sastav. Perga ima najviši stepen konzervacije, isključena su zagađenja mikotoksinima (proizvod gljivica koje se brzo razvijaju u vlažnom polenu), a gubitak vitamina i aminokiselina se smanjuje na minimum. Perga je dobro izbalansiran proizvod. Polen pojedinih biljaka ne mora sadržavati sve aminokiseline, vitamine i mineralne materije. Tako kod polena maslačka, od deset nezamenljivih aminokiselina nedostaju tri, a kod ive nedostaju dve. Kod perge koja je uzeta iz košnice, uvek imamo kompletan sastav svih nezamenljivih aminokiselina.

Osim toga, postojeće tehnologije konzervacije polena ne dozvoljavaju nam da garantujemo potpuno očuvanje njegovih komponenata. Deo vitamina i aminokiselina se uništava već pri sušenju. Tokom godinu dana čuvanja polen gubi do 50% svoje hranljive vrednosti, a pčele ga prihvataju i troše samo 30 - 40 %. Pčele koje su dobile polen, čuvan u frižideru godinu dana, izvele su za 56% manje legla od pčela kojima je dat svež polen. Prega se može čuvati dugo, bez kvalitativnih izmena njenih svoj stava; na  suvom i prohladnom mestu može se čuvati do 17 godina.

Oduzimanje viška perge od pčelinjih društava značajno povećava prihod i ekonomsku efikasnost rada na pčelinjaku. Ovaj kvalitetni proizvod koristi se i u industriji životnih namirnica, kao i u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji. Korišćenje ugljeno-hidratno-belančevinaste prehrane sa pergom u bespašnom periodu omogućava: da se društvo za pašu dopunski uveća za 1 kg pčela, da prinos društva bude veći za 25 - 30% i da se dobije 2 - 2.6 puta više voska.

Posle odstranjivanja perge iz saća, koje je predviđeno za topljenje, povećava se dobijanje i kvalitet voska, što takođe ima važan značaj.

Oduzimanje satova sa pergom, iz kojih će se kasnije vaditi_i prerađivati perga, radi se ili na početku glavne paše, kada su rezerve u gnezdu maksimalne, ili na jesen, prilikom formiranja gnezda za zimu. Od društava, koja su u dvokorpusnim košnicama, oduzimaju se satovi sa pergom pre glavne paše, pretežno iz donjeg korpusa, gde su rezerve perge maksimalne. U zamenu za oduzete satove sa pergom stavljaju se satovi sa leglom iz drugih korpusa, a na njihovo mesto kvalitetno saće iz rezerve ili satne osnove. Posle glavne paše, prilikom formiranja gnezda za zimu, u košnici se ostavljaju 2-3 sata, koji imaju najmanje 1.7 kg perge. Drugi satovi, sa većim sadržajem perge uklanjaju se iz gnezda. Za prolećni period se iz društva izdvajaju 1-2 sata, koji imaju najmanje 0.5 - 0.7 kg perge, a ostali se prerađuju.

Satovi sa pergom izdvojeni za preradu, pre svega se oslobađaju meda, a zatim se pomoću pčela čiste. U tom cilju, odlažu se korpusi sa satovima dalje od pčelinjaka, a ukoliko bliže od 3 km postoji drugi pčelinjak, onda ih dajemo jakim društvima; pri tome ih razdvajamo od gnezda platnima ili pregradama, ostavljajući mogućnost pčelama za slobodan prolaz. U korpus se stavlja 9 -10⁾ satova sa pergom, iz kojih pčele čiste sav preostali med posle vrcanja. Sa ovim poslom ne treba kasniti. On se obavlja odmah posle vrcanja i razvrstavanja saća.

Očišćeni satovi sa pergom od ostataka meda predviđeni za preradu, čuvaju se do početka stabilnog zahlađenja.

Izvlačenje perge iz saća obavlja se na različite načine. Često se saće sa pergom prosto reže na uske komade, zaliva medom i koristi za ishranu.

U novije vreme proizvedene su mašine i osvojena tehnologija potpuno mehanizovanog izvlačenja perge iz ćelija saća.

Razrađena tehnologija izvlačenja perge iz ćelija saća zasniva se na četiri sledeće osnovne operacije:

1. Pripremljena sirovina se suši do nivoa vlažnosti 14 - 15 %. Sušenje se vrši na temperaturi 40°S tokom 8-10 časova. Za ubrzanje procesa sušenja vrši se skarifikacija (zagrebavanje ili probadanje) gornjeg sloja perge, koji je prožet medom i predstavlja smetnju intenzivnom isušivanju.

Kasnije je predloženo korišćenje vakumske sušilice (abt. sv. No 1678265 AI,1991), koja omogućava da se perga u saću isuši za 5 - 7 časova pri temperaturi 40°S, na nivo vlažnosti od 10%. Ovakva perga postaje tvrđa i manje se grudvica drobi prilikom čišćenja, što značajno umanjuje gubitak.

2. Isušena sirovina se hladi na -1°S, i melje na drobilicama saća propuštanjem između valjaka razmaknutih 4.9 (5.0) mm, što obezbeđuje potpunu razgradnju i izdvajanje čaura.

3. Samlevena sirovina se prosejava mašinama za čišćenje semena uz vazdušnu struju brzine 7.5 - 8 m /ses, i sa sitom gustine 2.6 mm. Na ovaj način se odvajaju čestice voska od perge.

4. Dobijena perga se dezinfikuje gama zracima ili mešavinom gasova oksi-etilena i brom-metila.

Prema organoleptičkim i fizičko-hemijskim pokazateljima perga treba da odgovara sledećim normama (Tab.18).

                                                                                              Tablica18 Tehničke norme za pergu

Perga se pakuje u staklene teglice, polietilenske vreće i odgovarajuće bočice. Razmeravanje se vrši do 30 kg mase, neto.

Perga se čuva u čistim i suvim prostorijama, bez stranih mirisa. Čuva se na tempetaturi od 0 do 15° S i pri vlažnosti koja ne prelazi 75%. Prostorija treba da je zaštićena od muva, osa, pčela i mrava.

Garantni rok čuvanja perge je 12 meseci od dana pakovanja.