Izabrane tehhike pčelarenja

Alpska košnica

Autor: Slobodan Ž. Janković

 Alpska košnica Rože Delona, obzirom na sve karakteristike, može se uvrstiti u novi tip višespratne košnice. Na slici 1. prikazani su sastavni delovi Alpske košnice, sa nešto izmenjenim nekim detaljima konstrukcije.

          Konstruktor, Rože Delon, pčelari sa više od 600 ovih košnica, koje je rasporedio u više kolonija na Alpima, u prečniku od 120 km. Sam se brine o kompletnom pčelinjaku.

          Po tvrdnji konstruktora, prinos meda po košnici nadmašuje prinose koji se ostvaruju u najzastupljenijim košnicama, što se posebno odnosi na godine u kojim su uslovi za medobranje loši. Tako navodi primer, da je jedan pčelar u Karpatima, 1988 godine, od 50 DB košnica dobio u proseku po 2 kg, dok je u Alpskim imao prinos po 22 kg meda po košnici. Pored toga, kako navodi, u Alpskim košnicama izgrađeno je po tri nastavka saća (24 rama - 1 ram ima površinu saća koja je jednaka ½ površine DB satne osnove), dok u DB košnicama nije izvučena ni po jedna satna osnova.

Moje iskustvo potvrđuje prednosti ove košnice u uslovima slabije paše. U uslovima bogate paše potrebno je neprekidno prisustvo na pčelinjaku, da  ne dođe do rojevog nagona, jer se medišta brzo pune, a sama košnica, računajući i postolje, sa 6 nastavaka dostigne dosta značajnu visinu. U tim uslovima, potrebno je preduzeti potrebne mere za osiguranje košnice od preturanja, pošto ima dosta malu oslonu površinu. Osiguranje od pada se može rešiti na razne načine.

Rože Delon je problem nestabilnosti rešio postavljanjem po 4 košnice na zajedničkoj podnjači, pod jednim zajedničkim krovom, i fiksiranjem gredica za pričvršćenje košnica, za dva betonska bloka dimenzija 200x200x400 mm, koje delimično ukopava u zemlju.

Mali gabariti tela ove košnice su, sa druge strane značajna prednost, jer npr. kompletno telo sa medom ima težinu od oko 16 kg, od čega je oko 11 kg med. Pčele veoma brzo grade saće, a takođe i velikom brzinom pune nektarom. Med brzo sazreva. Razmera ramova utiče na njihovu čvrstinu, pa i pri većim brzinama centrifugiranja ne dolazi do pucanja saća.

Razmere košnice pogoduju selidbi u svakom pogledu. U ovoj košnici, pčele zaista čudesno dobro zimuju. Uostalom i razmere kočnice dosta su blizu prirodnom staništu pčela u dupljama. Pored svega navedenog, treba navesti da upravo zbog svojih gabarita, na istoj površini se može razmestiti veći broj Alpskih u odnosu na druge tipove košnica.

      Standardno, sastoji se od:

Krov,  (A) spoljnih dimenzija 400x400x80 mm. Dobro je rešenje, da umesto daske, krovna ploča ima "sendvič" od dva lesonita i sredinom od stiropora debljine 20 mm. Obložen je aluminijumskom limom od otpadnih ploča koje se upotrebljavaju u ofset štampi.

Ventilaciona mreža (B) spoljnih dimenzija tela i visine 20 mm.

Hranilice (C), vidi i sliku 2., koja je istovremeno i poklopna daska, a sastoji se od tri drvena elementa dimenzija 100x300x25 mm, ugrađena u okvir spoljnih dimenzija tela i preseka letvica 22x22 mm. Na svakom elementu je, sa prednje strane urezan po jedan žleb širine 10 i dužine 20 mm, za prolaz pčela do sirupa, koji se nalazi u kanalima dimenzija 22x240x20 mm, i kojih na svakom elementu ima po tri. U zimskom periodu, u hranilicu se upresuje medno-šećerna pogača, prekrije vrlo tankom plastičnom folijom i postavi u preokrenutom položaju za 180 stepeni, tako da je pogača odmah iznad satonoša. Umesto ovog rešenja moguća je primena klasične poklopne daske, sa otvorom za hranilicu.

6 tela (D) unutrašnjih dimenzija 298x298 mm ako se primenjuje originalni ram sa slike 3, odnosno 306 mm, ako se primenjuje ram sa slike 4.

 Podnjača (E), sa skupljačem polenovog praha, koji se aktivira povlačenjem okvira na kojem je rešetka skupljača ka letvici sa letom, čime se pčele prinude da u košnicu ulaze kroz rešetku skupljača.

 Američka poletna daska (F), slika 1.

U prevodu teksta koji sam ja dobio, stoji da je sastavni deo kočnice i kaseta koja "služi za obrazovanje matičnjaka i skupljanje pčelinjeg mleča". Ne navode se mere i nema slike (nema ih u opšte u pomenutom tekstu), ali pretpostavljam da je u pitanju prsten visine oko 70-80 mm.

Posebnost ove košnice su ramovi, koji se mogu raditi u dve varijante (slika 3 i 4.). Originalna varijanta je na slici 3, a modifikovana (ako se ne varam, od bugarskog pčelara, Koste Velčeva) na slici 4. U varijanti na slici 4. kompletan ram je od drveta (originalni ima drvenu satonošu i žičani okvir, od žice debljine 3-4 mm i dužine u ispravljenom stanju od oko 750 mm), i konstruktivno tako rešen, da svodi vertikalno rastojanje između dva rama na svega 10-11 mm. Ukrštanjem ulica, putem okretanja svakog drugog tela za 90 stepeni (kako ja radim), pčele će, u donjem delu ramova, a naspram svake ulice, izgraditi satne jezičke i obezbediti da bez ikakvog međuprostora, prelaze iz tela u telo, iz jedne ulice jednog tela u bilo koju ulicu drugog tela.

Naseljavanje košnice sa pčelama

Ako se ne raspolaže rojevima na ramovima, mogu se naseljavati prirodnim ili paketnim rojevima. Druga varijanta je preuzimanje društava iz nekog drugog tipa košnice. U ovoj varijanti (tako ja radim, kada nemam rojeva, a želim da naselim Alpsku), telo Alpske, sa ramovima u koje su ugrađene satne osnove, postavi se na lesonit koji dolazi preko plodišta košnice iz koje se društvo preuzima. Lesonit treba da ima otvor veličine unutrašnjeg otvora tela Alpske. Na tako formiranu košnicu postavi se prazno telo ili dva (zavisi od tipa košnice), i košnica zatvori. Kada pčele izgrade saće u dodatom telu, između njega i plodišta donje košnice se umeće drugi, a zatim i treći nastavak. Kada pčele izgrade saće i praktično formiraju gnezdo u novoj košnici, uklanja se košnica iz koje je izvršeno preuzimanje društva, a nova košnica, u potpunosti formirana ostavlja na istom mestu.

 Ram sa medom  

Roj

______________

Napomena: Ovaj članak prethodno je objavljen na www.pcela.co.yu, a zahvaljujući Predragu Cvetkoviću (profesionalnom pčelaru i uredniku navedenog sajta), i u engleskom pčelarskom časopisu "The Beekeepers Quartely"