NIŠTA NIJE TAKO DOBRO, DA NE MOŽE BITI BOLJE!

JOŠ MAJSTORIJA

HomeNovo na sajtuRaniji priloziDownloadsKorisni linkovi

NAŠA PONUDA

Tehnike pčelarenja

Sito-štampa

Geokupole

Uradi sam

 

PREPORUČUJEMOLiteraturaVideoPriče za dušu

Komentari

 

 

 Izabrane tehhike pčelarenja

1. Metoda Volohovič    

2. Volohovič na naš način

 

1. METODA "VOLOHOVIČ"

 

        Aleksandar Ivanović Volohovič razradio je metodu držanja pčela koja omogućava postizanje i do 5 puta većeg prinosa meda od prinosa koje može da da osnovno jednomatično društvo. U Kustanoinskoj oblasti u kojoj pčelari, od svojih 12 društava dobije svake godine u proseku oko 4 tone meda.

        Evo kako taj metod opisuje sam Volohovič.

        “Kroz mnogo godina rada ja sam izradio metodu stvaranja snažnih društava. Na mojem  pčelinjaku poslednjih 1o godina količina meda dostigne 200-300 kg, od zazimljenog društva. Od 1960. godine stalno ima 12-15 društava u pčelinjaku. To je optimalni broj društava koja se mogu održavati po mojoj metodi.

        Počeću od zazimljavanja. Pčelinja društva zazimljavam veoma jaka. Pčele držim  i na dvanaestoramnim  nastavcima (na ramu 435x230 mm). Klube društva zauzima svih 12 ramova i dva rama koji leže na gornjim letvicama (satonošama ispod poklopca pod kojim su podmetnute letvice debljine 12 mm. Svih 14 ramova potpuno su pokriveni pčelama, deo njih visi kao “brada” dužine 5-7 cm. U donju prazninu košnice gde grade zaperke i pri prihranjivanju zalivam ih sirupom. Svak društvo u jesen prihranjujem sa 10 kg šećera.

        Prostor iznad rama i “brada” pod klubetom pomažu dobro zimovanje jer omogućavaju slobodno kretanje pčela. Klube ima oblik košnice pa su tako i sami krajevi potpuno ispunjeni pčelama. Svaki od 14 ramova sadrži najmanje 2 kg meda, koji je pripremljen u prvoj polovini leta. To je važno jer jesenji med kod nas jako kristališe.

        Za zimu društva formiram, od dva odvojka (nukleusa) i ostatka pčela od samog društva “giganta”, pre 15. septembra. Posle toga odmah dajem invertovanu hranu. Te radove završavam do 20. septembra. Poslednji pročišćavajući let pčele kod nas vrše od 12- 15. oktobra. Pre prihranjivanja, a ako je potrebno, i posle njega tretiram pčele od varoatoze rastvorom oksalne kiseline. U proleće i leto pčele ne tretiram.

        Pčele unosim u zimovnik oko 7. novembra, jer tada su kod nas jaki mrazevi (-8 do –12 0C. Zimovnik ima temperaturu 3-40S, i vlažnost vazduha 75-85%. U košnici je sanitarni otvor pod mrežom otvoren. Leto u gornjem  nastavku je pritvoreno (smanjeno) a u donjem nastavku zatvoreno. Po celoj širini košnice  niz zadnjeg zida postavljam laneno platno za utopljavanje. Odozgo, ispod krova stavljam zaštitnu mrežu protiv miševa. Pri takvoj pripremi za zimu u košnici nikad nema ni vlage ni plesni, pčele prezimljavaju udobno i nema velikih pomora. “Brada” se smanjuje kako se bliži dan izlaženja pčela iz zimovnika, a ponekad sasvim nestaje. Obično troše malo hrane, a u nekim godinama 18-20 kg, uzroci nepoznati.

        Pčele iznosim na rani pročisni let pri temperaturi +60C u hladu. Obično je to izme|u 20-25. marta. Ponovljeni pročisni let  je od 1-10. aprila. Dobro prezimljena društva izleću snažno, a slabija pri takvoj temperaturi ostaju u košnici.

        Iznosim košnice predveče, a kroz 4 sata, kada se smire, stavljam ih na čiste podnjače, pomeram donji prazan nastavak, zatvaram ventilaciju iznad gnezda i otvaram leto na 3-4 sm. U toku noći pčele se smiruju, a ujutru kad otopli počinju da lete. Sledećeg dana, u tri sata kada su se smirile pregledam ih,  proveravam hranu i maticu. Pri tome skidam dva gornja rama i na sredini iznad gnezda stavljam 1 ram sa pergom  zaliven medom. Dobro ih utopljavam, zato što kod su nas u to vreme noćni mrazevi  -10 do –150C.

        Ako je stabilna temperatura u zimovniku od jeseni do proleća na dan pregleda snažna pčelinja društva još nemaju legla. Društva koja nisu trošila energiju na ishranu legla u zimskom periodu, posle se brzo razvijaju u snažna.

        Česti pregledi pčelinjih društava u proleće su korisni, ali ne treba preterivati. Na 10-12 dana vršim pregled i dajem preventivu (lek) prihranu protiv nozemoze u šećernom sirupu nalivenom u ramu sa pergom. Tako|e, stalno otvaram ramove sa medom do legla. Kroz 10 dan prihranjujem protiv aksosferoze (krečno leglo).

        Pri prvom jesenjem pregledu obraćam posebnu pažnju na očinska društva. Imam ih dva. U njih u jesen stavljam trutovo saće pripremljeno veštački. Obični ramovi sa trutovim ćelijama nisu pogodni. To saće pripremam ovako. U junu uzimam 20 ramova sa svetlo-tamnim saćem  i na 5 sm od gornje letvice (satonoše) niz ramova režem dletom sve pčelinje ćelije do osnove. To činim  i sa druge strane saća ali od donje letvice rama. Takve ramove postavljam u svim društvima. Pčele na strani odrezanih ćelija uvek izgra|uju  trutove ćelije i matica ih zaleže trutovskim jajima. Vrlo je važno da se iz njih izvedu najmanje dve generacije trutova. Na taj način, na pripremljenom ramu trutove ćelije s druge strane saća prekrivena su pčelinjim ćelijama. U jesen skupljam već gotove zalivene hranom ramove i stavljam ih po 10 komada u očinska društva za izvo|enje trutova u proleće.

        U proleće očinska društva treba da budu jaka i ako treba pojačavati ih pčelama. Otvaram ramove sa medom i dodajem najmanje 3 kvalitetna rama perge i neprestano prihranjujem rastvorenim medom. Zahvaljujući tome, oko 20-25. aprila u muškim društvima imam dovoljno zatvorenog trutovskog legla. Obavezno treba matica u tim društvima da odgovara vrsti pčela. Ramove  sa zatvorenim trutovskim leglom delim svim društvima, a kao zamenu u očinska društva stavljam leglo iz drugih društava. Samo tako mogu se dobiti rani trutovi.

        Istovremeno s očinskim, pripremam i ogajivačko društvo. Ono, takođe, mora biti jako i do 20-29. aprila (prva partija matica) da ima mnogo legla. Ovo društvo još pojačavam mladim pčelama. Postupam ovako. Po toplom vremenu odstranjujem maticu. Pod telo košnice, na dno, stavljam umetak (nastavak manji) kojim povećavam obom košnice (u tesnom gnezdu dobre matice se ne proizvode). Na gornje letvice ramova nanosim nekoliko kapi likera od nane za dobijanje mirisa u društvu, zatvaram košnicu, i kod donjeg leta dodajem dasku veličine 50h50 sm, za istresanje pčela. Na nju tresem pčele sa otvorenog legla uzete iz drugih društava.  Pčele izletnice poleću i vraćaju se svojim društvima, a mlade po sletnoj dasci ulaze u odgajivačko društvo. Na taj ančin u nju ubacujem veštački veliku količinu mladih pčela koje su neophodne za odgoj matica. Višak pčela koje se pojavljuju u košnici vise “bradom” u postavljeni podmetak (polunastavak). Ako je potrebno regulišem ventilaciju košnice. Odstranjujem jedan ram, iz sredine gnezda, bolje izme|u otvorenog legla, i stavljam ram sa matičnim osnovama. Trećeg dana posle uzimanja matice u društvu se pojavljuju frustule matičnjaka i iz njih odabiram matični mleč. Poželjno je da matični mleč nije stariji od 24 sati. Taj mleč koristim za presa|ivanje 12 satnih larvi uzetih iz majčinskih društava. Matica iz njih je obavezno čistokrvna.

        Ja svake godine dobijam ne manje od 10 matica iz rasadnika. četiri najbolje ostavljam za zaimu, a u proleće najplodnija postaje materinska. Na taj način u mom pčelinjaku se isključuje krvnorodno sparivanje neoplo|enih matica sa trutovima drugih vrsta, jer u to vreme, u susednim pčelinjacima uopšte nema trutova.

        Prvo izvođenje matica (25-25 kom.) podešeno je u vreme cvetanja vrbe, drugo pet dana posle prvog (30-36 matičnjaka) u cvetu klena, i treće najsigurnije posle deset dana od drugog (36 matičnjaka) u cvetanju maslačka. Za vreme izvođenja matica stalno dajem rastvor meda sa vodom u otvorenoj hranilici.

Matice i njihov kvalitet – to je osnova svakog uspeha , zato se to radi (izvode matice) veoma ozbiljno. Pet dan posle presa|ivanja pregledom matičnjaka i oni moraju da budu istog uzrasta i veličine (najsitnije i najkrupnije uništavam). Na taj način uspem da dobijem matice u svakoj partiji u isto vreme. Izvedene matice lovim i smeštam u “Titove kaveze” ispunjene hranom i vraćam u društvo 24 sata na dozrevanje. Zatim ih dajemu pripremljene oplodnjake radi oplodnje.

        Oplodnjake za prvu partiju matica pravim od običnih nastavaka koji imaju leto na dve strane i obojeni su sa dve boje. Unutar nastavka je hermetička pregrada. U oplodnjake stavljam ram sa hranom iz rezerve, ram sa zatvorenim leglom na izlazu s pčelama i ram sa satnom osnovom.Gnezdo sa obe strane ograničavam pregradom i utopljavam. Oplodnjake odvozim na 3-4 km, a ako ihostavim nastarom mestu, onda stresem u njih pčele još sa dva rama. Nakon 24 sata dodajem matice.

        Nastavke sa oplodnjacima postavljam tako da sunce u 13 sati obasjava leta, jer obično u to vreme matice izlaze na oplodnju. Kada sam ranije jedan otvor okretao na sever, a drugi na jug, rezultat je bio da u oplodnjacima sa otvorom na sever izletala je jedna, a iz onih na jug devet do deset. To se doga|alo zato što su u oplodnjacima, čiji su otvori okrenuti na sever matice izletale u 17.00-18.00 časova, kada se najveći broj trutova vratio u košnice.

        Zatim dajem matice u mikronukleuse na 1/6 rama 435x230 mm. Mikrokošnica je razdeljena na tri odeljka i u svakom su tri rama. Prednji zidovi su ofarbani u tri boje. Naseljavam nukleuse na sledeći način. Prinosim mikrokošnicu do košnice, otvaram poklopac svakog odeljka i u svakomstavljam maticu u “Titovom kavezu” sa otvorom zalepljenim voskom. U košnici nalazim ram sa mnogo pčela, utvrdim da na njemu nema matice i stresam ih u oplodnjake tako da odmah upadaju u sva tri odeljka.Brzo zatvaram poklopce i prevozim oplodnjake na novo mesto mesto na četiri dan. Za to vreme pčele puste maticu, posle čega nukleuse mogu vratiti u pčelinjak. Na taj način oplodnjaci primaju sve matice.

        Matice treće partije delim u oplodnjake čije se matice nisu vratile iz prve partije i izgubljene iz duge. Nekad je potrebno da neoplo|enu maticu u kavezu i odgajivačkom društviu držim do 5 dana.

        Kako sam  već govorio u mom pčelinjaku imam 12 osnovnih društava, na svakom od njih imam dve mlade matice, a u sušnim godinama i tri, jer iz dva oplodnjaka pčele mogu da se roje. Sparene matice stavljam u nukleuse obrazovane od pet ramova legla koje pokrivaju  pčele i dva sa medom (poželjno je nukleuse odvesti na novo mesto). Takav će se nukleus razvijati normalno, jer ima raznovrsnog legla i pčele. Mlada matica postiže maksimum  polaganja jaja za deset dana. U to vreme u navedenim nukleusima zatvoreno leglo će izaći, osloboditi ćelije, i matica će moći da razvije maksimalnu sposobnost polaganja jaja.

        Male nukleuse  nemoguđe je praviti jer nema dovoljno pčela koje će ga opsluživati. Moguće je imati mladu plodnu maticu i ne dobiti od nje mnogo legla. U osnovnom društvu treba obavezno imati najmanje osam ramova, potpuno pokrivenih pčelama, a od njih šest ramova legla. Ako bi privremeno oduzeli jedan ram legla sa pčelama, to bi za dugo preseklo razvoj osnovnog društva, a to znači da neću imati gde da uzimam neophodne reserve pčela.

        Svi radovi na izvođenju i dodavanju matica treba da se završe od 5-8. juna. Od tada matice u svim društvima imaju sve neophodne uslove za najvredniji rad. Punu snagu mlade matice dostignu već 15. juna, kada će se od 15-20. jula društvo burno razvijati.

        U tome se sastoji moja metoda u povećanju velike količine pčela u glavnoj paši, koja kod nas počinje 20.-25. jula i traje do 20. avgusta.

        Na početku glavne paše (20.-25.jula) stvaram društva “gigante” iz 2-3 nukleusa) – ogranaka i osnovnog društva, čije su matice u toku meseca radile maksimalno. Snaga takvog društva giganta održaće se na visokom nivou u toku čitavog medobranja.

        O tome brinem mnogo ranije. Od 5. juna, posle izjednačavanja snage društva i ogranaka (nukleusa), oni brzo rastu, kada cveta esparzeta, oni već zahtevaju nove nastavke. Celom pčelinjaku (sada on već ima 36-40 mesta), dodajem drugi nastavak u toku sledeća 2-3 dana. U svakom nastavku su 2 rama satne osnove i čettiri izgra|ena rama. Iz osnovnog, donjeg, nastavka podižem u drugi nastavak: 2 krajnja rama smedom i dva sa zatvorenim leglom, a kao zamenu stavljam u gnezdona krajeve 2 rama satne osnove iu centar - suprotno od leta, me|u ramove sa otvorenim leglom - 2 rama izgra|ena (svega u dva nastavka 12 ramova).

Kao rezultat u gornjem nastavku dobijam 6 ramova – 2 sa medom, 2 sa leglom i dva izgra|ena prazna. Te izgrađene stavljam među ramove sa leglom. Na krajeve stavljam pregradne daske i utopljavam gnezda. Otvor, leto gornjeg nastavka otvaran na 5 sm, a dalje proširujem (širim) gornji nastavak dodavajući izgrađene ramove do 12 ramova, u zavisnosti od razvoja gnezda i snage društva.

Ako odmah dodamo drugi nastavak sa komplet 12 ramova, razvoj društva će se ukočiti i taj nastavak neće moći da se napuni.

        Pri ovakvom postavljanju drugog nastavka i bez narušavanja tehnologije, pčele će ga napuniti za 20-22 dana. Ako se pojavi potreba za trećim nastavkom njega stavljam Ovako: u njega stavljam 8-10 ramova satnih osnova i 2-4 izgra|ena rama, zavisno od snage društva i karaktera paše. Po pravilu, treći nastavak društvo ispunjava za 10-12 dana. Taj period može biti i kraći u dobrim godinama.

        Za vreme razvoja društva moj osnovni zadatak je da obezbedim pčelinjaku stalni nivo paše, da društvo ne oskudeva u praznim ramovima, sa satnim osnovama i izgra|enim. Ja, tako|e, stalno nadgledam rad matica, u svim društvima. U svakom društvu postoji karton u kome se vodi čitko i precizno sve što je ura|eno i ocenjuje se kvalitet matice.

        Ako mi se zbog nečega ne svi|a kvalitet matice, ja je odmah menjam rezervnom. Društva pregledam jednom u šest dana, češće nema smisla i štetno je, a re|e – može se propustitimomenat i ukočiti njihov razvoj. U takvom stanju pčelinjak ulazi u glavnu pašu.

        Uoči stvaranja društva “giganata” pronalazim odgovarajuće mesto i proučavam njegove mogućnosti. Prevoziti ogromna društva – nije lak posao: težina svakog nije manja od 130 kg. Na novom mestu stavljam društva i ogranke u grupe po 3-4 košnice. Odabiram tako, da bi krajnji broj nastavaka na svakoj košnici bio jednak – 8-9. Kada kontrolna košnica pokaže jednodnevni prinos od 2 kg mogu se formirati društva”giganti”. Pri takvom medobranju ona će doneti ne manje od 12 kg nektara svakodnevno i neće se rojiti.

        Kako zadržati takvo društvo da ono radi, a da se ne roji

        Moguće je imati veliki broj pčela i nemati meda. Iz 8-9 nastavaka saterujemo pčele i leglo u 6-7 (njih skupljamo na 50-70 ramova). Takvih društava u prirodi nema, i zato se rad sa njima razlikuje od običnih, a sve se svodi na to da se instikt pčela. Ali krenimo redom.

        Formiram društvo- gigant na sledeći način: ibudućeg društva stavljam dva prazna nastavka, na njih stavljamprazan nastavak sa matičnom rešetkom, tu stresam pčele iz društva sa starom maticom; pčele padaju u prazan nastavak. Maticu lovim na rešetku i dajem je u nucleus koji pravim iz tog društva (2 kvalitetna rama puna sa leglom na izlazu ipčelama, 1 ram sa medom i pčelama i 2 rama sa satnim osnovama). Nukleus zatvaram i odvozim na novo mesto. (To je veoma važno). Tako isto postupam saostalim nukleusima. Matice u tim nukleusima treba da budu veoma dobre, jer  će one razvijati pčele za društva koja idu u zimu. Ramovi koji su se oslobodili od pčela iz društva i ogranaka šaljem u pogon za va|enje meda. Pčele spajam uz pomoć kapljica nane, pri tome nisam zapažao tuču među njima. Ramove sa leglom, tako|e vrcam, ali veoma opreazno  da iz njih ne bi izletelo otvoreno leglo. To je važno mada i njih nema mnogo u to vreme, jer rast društva se približava završetku. Izvrcane nastavke sa leglom stavljam iznad (gore) kuda se podižu i pčele. Poslednji ogranak iz tog kompleta vrcam posebno, ne odvajajući maticu, i preko mreže postavljam na vrh formiranog društva.

        Sledeće društvo formiram potpuno isto, ali umesto 2 donja prazna nastavka, stavljam 2 nastavka legla, koji su ostali od prvog društva. I tako formiram sva društva u pčelinjaku. Od poslednjeg društva preostalo leglo dajem prvom društvu, jer kako se sećate, kod njega dole stoje 2 prazna nastavka (njih sam sklonio i vrcao). Mnogi pčelari pitaju: zašto tresemo ramove sa leglom, to ne treba raditi? Da, ali na drugi način nemoguće je zadržati tu snagu. Do spajanja u svim društvima i nukleusima dominirao je instikt razmnožavanja i skoro potpuno je kulminirao instikt na rojenju. Mi treba da ugasimo taj instikt i da izazovemo novi – instikt sakupljanja hrane, ali do njega se ne može stići drugim putem, nego kroz instikt samoodržanja. [ta je to? Mi smo stresli na gomilu masu pčela i legla, odabrali maticu, ostavilijednu gore iznad rešetke. Pčele svih društava su se privikle da lete na nivou 2-3 nastavka, a u šesti, gde se sada nalazi matica, one neće poletati. Zato u prvih 24 časa masa pčelaoseća prazninu, a još je od njih oduzet sav med (sem meda koji je pri slabom vrcanju na ramovima sa leglom ostao). Kao rezultat kod pčela se budi instikt samoodržavanja. U košnicu se skuplja masa pčela, otvorenog legla, ra|aju se mlade pčele od 3-4 matice – i svima je potrebna hrana. Rano ujutru, pčele izvidnice daju znak o pojavi prvog nektara u prirodi – i društvo je počelo tako da radi da je to teško zamisliti.

        Kroz  24 sata pred veče, oprezno podižem dva gornja nastavka (bez dima, ali sa kapljicama nane u donji otvor), podižem mrežu na 1-2 sm, pravim otvor niz zadnjeg zida nastavka. Kroz njega pčele počinju da opšte sa maticom. A posle 24 sata mrežu uklanjam. Tako se dobije jedno društvo, koje zauzima 6-7 nastavaka i i,aju jednu maticu. Ne treba ograničavati maticu, pčele će same ograničiti njen rad sakupljenim nektarom. Zato što je omiljeno mesto matice – gornji nastavci, pčele takođe nose nectar – gore. Prinos nektara u takvim društvima pojedinim danima, iznosi 20-22 kg. Matica biva zarobljena medom. Ali veoma je važno ne ograničavati je u košnici. Sa velikim naprezanjem radi društvo “gigant” 10 dana. Posle toga treba vrcati med, jer ga ima oko 10 kg, a i društvo se može izrojiti. Treba ponovo uključiti instikt sakupljanja, i prekinuće se instikt za rojenje. Pčele će zaliti medom sve do poslednjeg rama, ali instikt za razmnožavanje se neće pojaviti, čak iako bi mi to hteli.

        Takav pčelinjak treba stalno pratiti i pomagati ga. Obično kasno uveče, obilazim ga i slušam zvuke, koji dolaze iz košnice. Oni karakterišu stepen ventilacije u gnezdu. Ako je neophodno, malo podižem prednji deo jednog ili nekoliko nastavaka i podmećemme|u njih 12 mm letvice, otvaram dopunske otvore na čitavu širinu nastavka. Prirodno, sva leta na nastavcima su otvorena. To je neophodno za brzo sazrevanje meda. Sanitarni (donji) otvor je, tako|e otvoren.

        Ako u dane vrcanja dolazi velikiprinos nektara, tada treba vrcati pre ručka, da bi manje nektara upalo u med. Pri pravilnom prilazu poslu, ne treba brinuti o kvalitetu meda.

        Ja med prodajem državi. Interesantno je, da je po laboratorijskim analizama, od jakih društava kvalitet meda uvek bolji, nego od srednjih i slabih. Mnogi pčelari pitaju gde će pčele skladirati med, a ja odgovaram, da ja uvek mislim na to, ko će ga skladirati a mesto će se naći: pa leglo u najboljem slučaju zauzima 2/3 ramova, a još svakog dana se osloba|aju 6-8 hiljada ćelija od legla, tako da je za prvih 10 dana mesta dovoljno.

        Drugo vrcanje počinjem tada, kada košnice na vagi dostiže 260-280 kg. Znači vreme je da stresemo i smanjimo društvo na jedan ili 2 nastavka. Društvo radi najrentabilnije ako pčele ispunjavaju ramove knap. U društvu gigantu nije teško izazvati instikt sakupljanja, ali je teško ponovo razbuditi instikt razmnožavanja. Zato na kraju sezone u njemu ostaje samo 5-6 ramova legla na monjoj površini. Zato na kraju sezone u njemu ostaje samo 5-6 ramova legla na manjoj površini. Jasno je da ono neće moći samostalno da ide u zimu, pa ih spašavaju ogranci (nukleusi) koje sam napravio uoči glavne paše. Pri pravilnoj nezi oplodnjaci izrastaju i imaju u to vreme po 7-8 ramova legla. Ogranke treba stalno nadgledati, da bi u njihovim gnezdima bila perga i mesto za odlaganje jaja matice.

        Posle glavnog vrcanja, oko 15. septembra, spajam dva ogranka (nukleusa) sa ostacima društva giganta. Legla od njih ne staju u jedan nastavak, zato u donji nastavak stavljam 10 ramova zatvorenog legla, u gornji nastavak smeštam mla|e leglo. Posle izlaska legla iz donjeg nastavka sakupljam suvišne ramove. Ako pčele grade zaperke i vise u “bradi”, tada ih ja ne uznemiravam, i one tako idu u zimu.

        Ponekad čitavo leglo ne stane u košnice 12 društava, u takvom slučaju obrazujem još 2-3 društva. U proleće, na račun suvišnih društava, pojačavam slabija društva.

        Osnova moje metode sastoji se u tome, da ja čitavo vreme stvaram takva društva, kakva su mi potrebna u datom periodu.

        Za opsluženje mog pčelinjaka potrebna je, naravno, mala mehanizacija. Električna vrcaljka na 12 ramova, električni nož na bazi običnog, skrativši ga za 6 sm i umetnuti spiralu. Sva ta tehnika radi na priključcima automobila GAZ-24. Napravio sam kolica za prevoženje košnica, udobni sto za otvaranje ramova i drugo što olakšava rad.

        Hoću da vam obratim pažnju na obezbe|enju saća u pčelinjaku. Na 12 društava imam 100 nastavaka, tj. 1200 ramova sa saćem. Ramove posle vrcanja čuvam u radnim nastavcima koje stavljam pod nastrešnicu gde stoje do upotrebe. Protiv moljaca ne upotrebljavam ništa, jer ih kod mene nema. Ubeđen sam ako radiš pažljivo i precizno tada nemaš protiv čega da se boriš.Rezerve hrane i pergu čuvam u zimovniku.

 

2. Volohovič na naš način

 

Iz iskustva pčelara Čedomira Jovanović, Niš

 

„Gigant Volohoviča primenjen u našim uslovima"

I kad u prirodi meda nema daje 70 kg

 

   Pre svega zahvaljujem gospodinu Uredniku na objavljenom članku metoda VOLOHOVIČ" u „Pčelaru" br. 9. iz 1995. godine koji sam preveo iz sovjstskog pčelarskog časopisa „Pčelarstvo" br. 11 i 12 iz 1989. godine i poslao Uredniku.

 Za metodu „VOLOHOVIČ" saznao sam iz „Pčelarskog priručnika - Uvod u pčelarstvo, izdanje 1993. godine, grupe naših eminentnih pčelarskih stručnjaka, i to: M. Mladenović, S. Popović, V. Mlađen, B. Vesković, P. Nešić, B. Petrović, S. Jakovljević, gde na strani 28. piše:

   „Višematičiim sistemom pčelarenja i primenom „Volohovičevog metoda" postigne se veći prinos i 5 puta više meda od osnovnog društva ali je ovaj metod nešto komplikovaniji za početnika, pa ćemo ga na nekom drugom mestu objasniti".

Tražeći „Metodu Volohoviča", našao sam članak zagrebačkog novinara J.E. pod naslovom: „Ljudi, jel' moguće 300 kg meda po košnici", gde on u stilu sportskog reportera Mladena Delića objašnjava i komentariše metodu „Volohovič", te je na taj način uneo još više neverice u ovaj metod. Avram Zdravko iz Podgorice u „Pčelaru" br. 1. i 2. iz 1994. godine, a na osnovu članka gore pomenutog novinara, tđ. komentariše metodu „Volohovič" ali sa gledišta naučnih dostignuća poznatih svetskih imena (Lebedeva, Poljakova, Veličkova, Difera i Rihara).

Originalni tekst „METOD VOLOHOVIČ" objavljen u „Pčelarstvu" br. 11. i 12. iz 1989. godine dobio sam decembra 1994. godine, i odmah preveo. Tokom januarskih seminara pčslara u Nišu svi zainteresovani su dobili ovaj prevod. Sada, na kraju sezone, kod nekih sam se interesovao o rezultatima „VOLOHOVIČEVOG METODA", ali uglavnom, većina odgovara da to nije za naše uslove, ili da ga nisu primenjivali, a tek mali broj da ga je delimičio primenio.

Kada sam rešio da budem pčelar (1989), odlučio sam, da se bavim savremenim pčelarstvom, a ne da čuvam pčele kao što je to radio moj otac i većina pčelara u Srbiji.

Osnova mog pčelarenja je „Fararov višematični sistem sa originalnim nastavcima (456 x 170)". Posedujem 10 košnica i to 4 „FARAR" i 6 „DB" koje sam osavremenio za višematični sistem, a od ove godine i „Volohovičev metod". Sa lakoćom sam pravio „gigante" od 7 nastavaka. Nisam morao da vrcam ramove sa leglom kao Volohovič, jer je na Fararovim ramovima leglo od satonoše do donje letvice, bez imalo meda.

    Kao što znamo, bagrem ove godine nije medio, pa ipak, „giganti su dnevio punili jedan nastavak. Na pašu su doveženi (sa zakašnjenjem) 16. maja. Od 19-24. maja bilo je veliko zahlađenje sa kišom. Pčele uopšte nisu radile. 28. maja prestao je unos nektara pa su sva društva gornje nastavke kao i neke ramove u donjim ispraznila za zatvaranje meda, tako da su nastavci prosečno davali po 12 kg meda. Vrcanje meda bilo je 2. juna. Napominjem, da su dva društva pravila matičnjake.

Posle vrcanja, odselio sam pčele na drugi bagrem koji je bio prošao ali su počele livade. Društva su i dale bila snažna i uspela da napune po dva nastavka livadskog meda. Tako su 2 „giganta", „Fararov" i „DB" napunili po 6 nastavaka, ukupno 12 (12 x 12 = 144 kg) nastavka. Druge dve, koje su različito pojačavane, napunile su (4 + 3) ukupno 7 nastavaka (7 x 12 = 84 kg) i „DB" koju nisam pojačavao napunila je samo 1 nastavak.

Iz ovoga se vidi da su sva (10) društva išla u pašu, inače držim jaka društva, verovatno bih imao 10 nastavaka meda, odnosno 10 x 12 = 120 kg. Išao sam sa 5 društava, od toga dva „giganta" i dobio sam 20 nastavaka meda, odnosno 20 x 12 = 240 kg.

Žalosno je bilo gledati kako pčelari kamionima vraćaju svoje košnice (40-60 kom.) sa paše bez kapi izvrcanog meda. Zato poručujem, kolegama pčelarima da prestanu brojati košnice, a počnu brojati pčele u košnicama.

Po meni, „Metoda VOLOHOVIČ" sadrži vrhunska dostignuća u pčelarstvu uz rešenje rojevnog problema, tako što instikt razmnožavanja pretvara u instikt samoodržanja odnosno skupljanja hrane. Da bi se shvatio i praktično primenio, potrebno je predznanje i izvesna praksa. Nije mi namera da ga tumačim i objašnjavam, već da ga praktično primenim u našim uslovima. Kada proučavate Volohoviča obratite pažnju na snagu društva koja on zazimljuje (ne kako), kvalitet matica (čista rasa i zamena svake godine), hranu koju daje za razvoj (med i pergu) i na suštinu njegovog metoda „u povećanju velike količine pčela u glavnoj paši", odnosno, stvaranje „giganta" od 150.000 - 160.000 pčela.

Pošto naša glavna bagremova paša stiže rano (oko 10. maja), to mi ne možemo primeniti njegov redosled tehnologije - proizvodnja matica 20. aprila do 5. juna - ujednačavanje 5. juna - razvoj 5. juna do 20. jula - giganti 20. jula - paša 20. jula do 20. avgusta. Matice moramo spremiti u prošloj godini i zazimiti ih u višematičnim društvima ili za svaki „gigant" imati još 2-3 nukleusa. On 5. juna završava sa izvođenjem i dodavaljem matica i vrši ujednačavanje a zatim kreće u razvoj za koji ima 45 dana. Tada on ima 36-40 društava.

U našim uslovima, 45 dana pre paše je 25 mart. Tada moramo izvršiti ujednačavanje i krenuti u razvoj (tako sam ja radio) tako što ćemo u „DB" košnicama, kada se sva legla saberu da ima 5 punih ramova, a to js 5 x 6.500 = 32.500 pčela. Ili u „FARAROVIM" 8 ramova legla, a to je 8 h 4.000 = 32.000 pčela. Svi ramovi u košnici moraju biti pokriveni, „knap" pčelama, a oni koji nisu, izvaditi iz košnice. Za 10 dana izaći će preko 30.000 mladih pčela koje treba zaposliti. Osnovni zadatak pčelara je da obezbedi stalni nivo kvalitetne paše (ne pogače i šećer, već med i pergu) i prostor za zaleganje matice, tj. izgrađene ramove, satne osnove i nastavke. Za vreme razvoja primenjujem automatsko nadražajno prihranjivanje sa ramovima perge iz rezerve i ramovima meda koje zbog lošeg kvaliteta saća vadim iz košnice. Redovno otvaram ram sa medom do legla. Prolećno prihranjivanje šećernim sirupom 1 : 1 obogaćen vitaminima vršim u jesen.

U našim uslovima april mesec je veoma pogodan za burni razvoj pčelinjih društava uz obezbeđenje prethodnih uslova. Ove godine april je bio nepogodan ali je zato mart bio odličan. Evo radova, po datumima, iz mog radnog dnevnika:

27. 02. 1995. godine: - prvi detaljni pregled: ramovi sa leglom okrenuti za 180°; gnezdo suženo i dodatno utopljeno. Svi ramovi na kojima nema pčela izvađeni. Stavljen ram sa pergom za auto-matsko nadražajno prihranjivanje. Prvo tretiranje hemovarom.

11. 3. do 3. 4. 1995: - Proširivanje izgrađenim ramovima i satnim osnovama. Drugo i treće tretiranje. Sipanje sirupa po 300 gr, sa lekom za nozemu i dalje dodavanje ramova sa pergom i medom. U plodištu stavljeno po 4 satne osnove.

  7. 04.1995. godine: - Stavljen prvi nastavak čija je jedna polovina pregrađena da ne uđu pčele. U zavisnosti od vremenskih uslova, drugu polovinu otvaram za 2-3 dana. Matice izlaze gore i zaležu.

22-24.4.1995. god. - Stavljen drugi nastavak sa izgrađenim pomešanim ili samo sa satnim osnovama. U plodištu, gde nije bilo 12 ra-mova sa leglima, dopunjavao sam iz pomoćnih društava.

      09-16.05. 1995. god. - „GIGANTI"

      03.06.1995. godine: - Vrcanje  bagremovog meda iz 14 nastavaka

      06.06.1995. godine: - Seoba na livadsku pašu

      20.06.1995. godine: - Vrcanje livadskog meda iz 6 nastavaka. Zatim proizvodnja matica 25 komada i pet rojeva.

Nikad neću reći: „Zar je to moguće" i „u našim uslovima, to je nemoguće". Činjenice govore da je moguće. Farar je imao 200-250 kg. Slovenac Maks Krmelj 100-150 kg a jedna košnica dala mu je i 318 kg meda. Volohovič 400 kg meda po košnici.

 Ukoliko ne uspem smatraću da nisam znao.

 

 

Rojevi

Manji pčelinjaci

Matice

Pribor i oprema

Propolis

Med

CD i DVD

Razno

Kontakt

VAŠ BANER OVDE

Copyright © 2005. Slobodan Ž. Janković; Urednik i webmaster