|
Izabrane
tehhike pčelarenja
1.
Metoda Volohovič
2.
Volohovič na naš način
1.
METODA "VOLOHOVIČ"
Aleksandar Ivanović Volohovič
razradio je metodu držanja pčela koja omogućava
postizanje i do 5 puta većeg prinosa meda od prinosa
koje može da da osnovno jednomatično društvo. U
Kustanoinskoj oblasti u kojoj pčelari, od svojih 12
društava dobije svake godine u proseku oko 4 tone
meda.
Evo kako taj metod opisuje sam Volohovič.
“Kroz mnogo godina rada ja sam izradio
metodu stvaranja snažnih društava. Na mojem
pčelinjaku poslednjih 1o godina količina meda
dostigne 200-300 kg, od zazimljenog društva. Od
1960. godine stalno ima 12-15 društava u pčelinjaku.
To je optimalni broj društava koja se mogu održavati
po mojoj metodi.
Počeću od zazimljavanja.
Pčelinja društva zazimljavam veoma jaka. Pčele
držim i na dvanaestoramnim nastavcima (na ramu
435x230 mm). Klube društva zauzima svih 12 ramova i
dva rama koji leže na gornjim letvicama (satonošama
ispod poklopca pod kojim su podmetnute letvice
debljine 12 mm. Svih 14 ramova potpuno su pokriveni
pčelama, deo njih visi kao “brada” dužine 5-7 cm. U
donju prazninu košnice gde grade zaperke i pri
prihranjivanju zalivam ih sirupom. Svak društvo u
jesen prihranjujem sa 10 kg šećera.
Prostor iznad rama i “brada” pod klubetom
pomažu dobro zimovanje jer omogućavaju slobodno
kretanje pčela. Klube ima oblik košnice pa su tako i
sami krajevi potpuno ispunjeni pčelama. Svaki od 14
ramova sadrži najmanje 2 kg meda, koji je
pripremljen u prvoj polovini leta. To je važno jer
jesenji med kod nas jako kristališe.
Za zimu društva formiram, od dva odvojka
(nukleusa) i ostatka pčela od samog društva
“giganta”, pre 15. septembra. Posle toga odmah dajem
invertovanu hranu. Te radove završavam do 20.
septembra. Poslednji pročišćavajući let pčele kod
nas vrše od 12- 15. oktobra. Pre prihranjivanja, a
ako je potrebno, i posle njega tretiram pčele od
varoatoze rastvorom oksalne kiseline. U proleće i
leto pčele ne tretiram.
Pčele unosim u zimovnik oko 7. novembra, jer
tada su kod nas jaki mrazevi (-8 do –12 0C.
Zimovnik ima temperaturu 3-40S, i
vlažnost vazduha 75-85%. U košnici je sanitarni
otvor pod mrežom otvoren. Leto u gornjem nastavku
je pritvoreno (smanjeno) a u donjem nastavku
zatvoreno. Po celoj širini košnice niz zadnjeg zida
postavljam laneno platno za utopljavanje. Odozgo,
ispod krova stavljam zaštitnu mrežu protiv miševa.
Pri takvoj pripremi za zimu u košnici nikad nema ni
vlage ni plesni, pčele prezimljavaju udobno i nema
velikih pomora. “Brada” se smanjuje kako se bliži
dan izlaženja pčela iz zimovnika, a ponekad sasvim
nestaje. Obično troše malo hrane, a u nekim godinama
18-20 kg, uzroci nepoznati.
Pčele iznosim na rani
pročisni let pri temperaturi +60C u
hladu. Obično je to izme|u 20-25. marta. Ponovljeni
pročisni let je od 1-10. aprila. Dobro prezimljena
društva izleću snažno, a slabija pri takvoj
temperaturi ostaju u košnici.
Iznosim košnice predveče, a kroz 4 sata,
kada se smire, stavljam ih na čiste podnjače,
pomeram donji prazan nastavak, zatvaram ventilaciju
iznad gnezda i otvaram leto na 3-4 sm.
U toku noći
pčele se smiruju, a ujutru kad otopli počinju da
lete. Sledećeg dana, u tri sata kada su se smirile
pregledam ih, proveravam hranu i maticu. Pri tome
skidam dva gornja rama i na sredini iznad gnezda
stavljam 1 ram sa pergom zaliven medom. Dobro ih
utopljavam, zato što kod su nas u to vreme noćni
mrazevi -10 do –150C.
Ako je stabilna temperatura u zimovniku od
jeseni do proleća na dan pregleda snažna pčelinja
društva još nemaju legla. Društva koja nisu trošila
energiju na ishranu legla u zimskom periodu, posle
se brzo razvijaju u snažna.
Česti
pregledi pčelinjih društava u proleće su korisni,
ali ne treba preterivati. Na 10-12 dana vršim
pregled i dajem preventivu (lek) prihranu protiv
nozemoze u šećernom sirupu nalivenom u ramu sa
pergom. Tako|e, stalno otvaram ramove sa medom do
legla. Kroz 10 dan prihranjujem protiv aksosferoze
(krečno leglo).
Pri prvom jesenjem pregledu obraćam posebnu
pažnju na očinska društva. Imam ih dva. U njih u
jesen stavljam trutovo saće pripremljeno veštački.
Obični ramovi sa trutovim ćelijama nisu pogodni. To
saće pripremam ovako. U junu uzimam 20 ramova sa
svetlo-tamnim saćem i na 5 sm od gornje letvice
(satonoše) niz ramova režem dletom sve pčelinje
ćelije do osnove. To činim i sa druge strane saća
ali od donje letvice rama. Takve ramove postavljam u
svim društvima. Pčele na strani odrezanih ćelija
uvek izgra|uju trutove ćelije i matica ih zaleže
trutovskim jajima. Vrlo je važno da se iz njih
izvedu najmanje dve generacije trutova. Na taj
način, na pripremljenom ramu trutove ćelije s druge
strane saća prekrivena su pčelinjim ćelijama. U
jesen skupljam već gotove zalivene hranom ramove i
stavljam ih po 10 komada u očinska društva za
izvo|enje trutova u proleće.
U proleće očinska društva treba da budu jaka
i ako treba pojačavati ih pčelama. Otvaram ramove sa
medom i dodajem najmanje 3 kvalitetna rama perge i
neprestano prihranjujem rastvorenim medom.
Zahvaljujući tome, oko 20-25. aprila u muškim
društvima imam dovoljno zatvorenog trutovskog legla.
Obavezno treba matica u tim društvima da odgovara
vrsti pčela. Ramove sa zatvorenim trutovskim leglom
delim svim društvima, a kao zamenu u očinska društva
stavljam leglo iz drugih društava. Samo tako mogu se
dobiti rani trutovi.
Istovremeno s očinskim, pripremam i
ogajivačko društvo. Ono, takođe,
mora biti jako i do 20-29. aprila (prva partija
matica) da ima mnogo legla. Ovo društvo još
pojačavam mladim pčelama. Postupam ovako. Po toplom
vremenu odstranjujem maticu. Pod telo košnice, na
dno, stavljam umetak (nastavak manji) kojim
povećavam obom košnice (u tesnom gnezdu dobre matice
se ne proizvode). Na gornje letvice ramova nanosim
nekoliko kapi likera od nane za dobijanje mirisa u
društvu, zatvaram košnicu, i kod donjeg leta dodajem
dasku veličine 50h50 sm, za istresanje pčela. Na nju
tresem pčele sa otvorenog legla uzete iz drugih
društava. Pčele izletnice poleću i vraćaju se
svojim društvima, a mlade po sletnoj dasci ulaze u
odgajivačko društvo. Na taj ančin u nju ubacujem
veštački veliku količinu mladih pčela koje su
neophodne za odgoj matica. Višak pčela koje se
pojavljuju u košnici vise “bradom” u postavljeni
podmetak (polunastavak). Ako je potrebno regulišem
ventilaciju košnice. Odstranjujem jedan ram, iz
sredine gnezda, bolje izme|u otvorenog legla, i
stavljam ram sa matičnim osnovama. Trećeg dana posle
uzimanja matice u društvu se pojavljuju frustule
matičnjaka i iz njih odabiram matični mleč. Poželjno
je da matični mleč nije stariji od 24 sati. Taj mleč
koristim za presa|ivanje 12 satnih larvi uzetih iz
majčinskih društava. Matica iz njih je obavezno
čistokrvna.
Ja svake godine dobijam ne manje od 10
matica iz rasadnika. četiri
najbolje ostavljam za zaimu, a u proleće najplodnija
postaje materinska. Na taj način u mom pčelinjaku se
isključuje krvnorodno sparivanje neoplo|enih matica
sa trutovima drugih vrsta, jer u to vreme, u
susednim pčelinjacima uopšte nema trutova.
Prvo izvođenje
matica (25-25 kom.) podešeno je u vreme cvetanja
vrbe, drugo pet dana posle prvog (30-36 matičnjaka)
u cvetu klena, i treće najsigurnije posle deset dana
od drugog (36 matičnjaka) u cvetanju maslačka. Za
vreme izvođenja
matica stalno dajem
rastvor meda sa vodom u otvorenoj
hranilici.
Matice i njihov kvalitet – to je osnova svakog
uspeha , zato se to radi (izvode matice) veoma
ozbiljno. Pet dan posle presa|ivanja pregledom
matičnjaka i oni moraju da budu istog uzrasta i
veličine (najsitnije i najkrupnije uništavam).
Na
taj način uspem da dobijem matice u svakoj partiji u
isto vreme. Izvedene matice lovim i smeštam u
“Titove kaveze” ispunjene hranom i vraćam u društvo
24 sata na dozrevanje. Zatim ih dajemu pripremljene
oplodnjake radi oplodnje.
Oplodnjake za prvu partiju matica pravim od
običnih nastavaka koji imaju leto na dve strane i
obojeni su sa dve boje. Unutar nastavka je
hermetička pregrada. U oplodnjake stavljam ram sa
hranom iz rezerve, ram sa zatvorenim leglom na
izlazu s pčelama i ram sa satnom osnovom.Gnezdo sa
obe strane ograničavam pregradom i utopljavam.
Oplodnjake odvozim na 3-4 km, a ako ihostavim
nastarom mestu, onda stresem u njih pčele još sa dva
rama. Nakon 24 sata dodajem matice.
Nastavke sa oplodnjacima postavljam tako da
sunce u 13 sati obasjava leta, jer obično u to vreme
matice izlaze na oplodnju. Kada sam ranije jedan
otvor okretao na sever, a drugi na jug, rezultat je
bio da u oplodnjacima sa otvorom na sever izletala
je jedna, a iz onih na jug devet do deset. To se
doga|alo zato što su u oplodnjacima, čiji su otvori
okrenuti na sever matice izletale u 17.00-18.00
časova, kada se najveći broj trutova vratio u
košnice.
Zatim dajem matice u mikronukleuse na 1/6
rama 435x230 mm. Mikrokošnica je razdeljena na tri
odeljka i u svakom su tri rama. Prednji zidovi su
ofarbani u tri boje. Naseljavam nukleuse na sledeći
način. Prinosim mikrokošnicu do košnice, otvaram
poklopac svakog odeljka i u svakomstavljam maticu u
“Titovom kavezu” sa otvorom zalepljenim voskom. U
košnici nalazim ram sa mnogo pčela, utvrdim da na
njemu nema matice i stresam ih u oplodnjake tako da
odmah upadaju u sva tri odeljka.Brzo zatvaram
poklopce i prevozim oplodnjake na novo mesto mesto
na četiri dan. Za to vreme pčele puste maticu, posle
čega nukleuse mogu vratiti u pčelinjak. Na taj način
oplodnjaci primaju sve matice.
Matice treće partije delim u oplodnjake čije
se matice nisu vratile iz prve partije i izgubljene
iz duge. Nekad je potrebno da neoplo|enu maticu u
kavezu i odgajivačkom društviu držim do 5 dana.
Kako sam već govorio u mom pčelinjaku imam
12 osnovnih društava, na svakom od njih imam dve
mlade matice, a u sušnim godinama i tri, jer iz dva
oplodnjaka pčele mogu da se roje. Sparene matice
stavljam u nukleuse obrazovane od pet ramova legla
koje pokrivaju pčele i dva sa medom (poželjno je
nukleuse odvesti na novo mesto). Takav će se nukleus
razvijati normalno, jer ima raznovrsnog legla i
pčele. Mlada matica postiže maksimum polaganja jaja
za deset dana. U to vreme u navedenim nukleusima
zatvoreno leglo će izaći, osloboditi ćelije, i
matica će moći da razvije maksimalnu sposobnost
polaganja jaja.
Male nukleuse nemoguđe
je praviti jer nema dovoljno pčela koje će ga
opsluživati. Moguće je imati mladu plodnu maticu i
ne dobiti od nje mnogo legla. U osnovnom društvu
treba obavezno imati najmanje osam ramova, potpuno
pokrivenih pčelama, a od njih šest ramova legla. Ako
bi privremeno oduzeli jedan ram legla sa pčelama, to
bi za dugo preseklo razvoj osnovnog društva, a to
znači da neću imati gde da uzimam neophodne reserve
pčela.
Svi radovi na izvođenju
i dodavanju matica treba da se završe od 5-8. juna.
Od tada matice u svim društvima imaju sve neophodne
uslove za najvredniji rad. Punu snagu mlade matice
dostignu već 15. juna, kada će se od 15-20. jula
društvo burno razvijati.
U tome se sastoji moja metoda u povećanju
velike količine pčela u glavnoj paši, koja kod nas
počinje 20.-25. jula i traje do 20. avgusta.
Na početku glavne paše
(20.-25.jula) stvaram društva “gigante” iz 2-3
nukleusa) – ogranaka i osnovnog društva, čije su
matice u toku meseca radile maksimalno. Snaga takvog
društva giganta održaće se na visokom nivou u toku
čitavog medobranja.
O tome brinem mnogo ranije. Od 5. juna,
posle izjednačavanja snage društva i ogranaka
(nukleusa), oni brzo rastu, kada cveta esparzeta,
oni već zahtevaju nove nastavke. Celom pčelinjaku
(sada on već ima 36-40 mesta), dodajem drugi
nastavak u toku sledeća 2-3 dana. U svakom nastavku
su 2 rama satne osnove i čettiri izgra|ena rama. Iz
osnovnog, donjeg, nastavka podižem u drugi nastavak:
2 krajnja rama smedom i dva sa zatvorenim leglom, a
kao zamenu stavljam u gnezdona krajeve 2 rama satne
osnove iu centar - suprotno od leta, me|u ramove sa
otvorenim leglom - 2 rama izgra|ena (svega u dva
nastavka 12 ramova).
Kao
rezultat u gornjem nastavku dobijam 6 ramova – 2 sa
medom, 2 sa leglom i dva izgra|ena prazna. Te izgrađene
stavljam među
ramove sa leglom. Na krajeve stavljam pregradne
daske i utopljavam gnezda. Otvor, leto gornjeg
nastavka otvaran na 5 sm, a dalje proširujem (širim)
gornji nastavak dodavajući izgrađene
ramove do 12 ramova, u zavisnosti
od razvoja gnezda i snage društva.
Ako
odmah dodamo drugi nastavak sa komplet 12 ramova,
razvoj društva će se ukočiti i taj nastavak neće
moći da se napuni.
Pri ovakvom postavljanju drugog nastavka i
bez narušavanja tehnologije, pčele će ga napuniti za
20-22 dana. Ako se pojavi potreba za trećim
nastavkom njega stavljam Ovako: u njega stavljam
8-10 ramova satnih osnova i 2-4 izgra|ena rama,
zavisno od snage društva i karaktera paše. Po
pravilu, treći nastavak društvo ispunjava za 10-12
dana. Taj period može biti i kraći u dobrim
godinama.
Za vreme razvoja društva moj osnovni zadatak
je da obezbedim pčelinjaku stalni nivo paše, da
društvo ne oskudeva u praznim ramovima, sa satnim
osnovama i izgra|enim. Ja, tako|e, stalno nadgledam
rad matica, u svim društvima. U svakom društvu
postoji karton u kome se vodi čitko i precizno sve
što je ura|eno i ocenjuje se kvalitet matice.
Ako mi se zbog nečega ne svi|a kvalitet
matice, ja je odmah menjam rezervnom. Društva
pregledam jednom u šest dana, češće nema smisla i
štetno je, a re|e – može se propustitimomenat i
ukočiti njihov razvoj. U takvom stanju pčelinjak
ulazi u glavnu pašu.
Uoči stvaranja društva “giganata” pronalazim
odgovarajuće mesto i proučavam njegove mogućnosti.
Prevoziti ogromna društva – nije lak posao: težina
svakog nije manja od 130 kg. Na novom mestu stavljam
društva i ogranke u grupe po 3-4 košnice. Odabiram
tako, da bi krajnji broj nastavaka na svakoj košnici
bio jednak – 8-9. Kada kontrolna košnica pokaže
jednodnevni prinos od 2 kg mogu se formirati
društva”giganti”. Pri takvom medobranju ona će
doneti ne manje od 12 kg nektara svakodnevno i neće
se rojiti.
Kako zadržati takvo društvo da ono
radi, a da se ne roji
Moguće je imati veliki broj pčela i nemati
meda. Iz 8-9 nastavaka saterujemo pčele i leglo u
6-7 (njih skupljamo na 50-70 ramova). Takvih
društava u prirodi nema, i zato se rad sa njima
razlikuje od običnih, a sve se svodi na to da se
instikt pčela. Ali krenimo redom.
Formiram društvo- gigant na sledeći način:
ibudućeg društva stavljam dva prazna nastavka, na
njih stavljamprazan nastavak sa matičnom rešetkom,
tu stresam pčele iz društva sa starom maticom; pčele
padaju u prazan nastavak. Maticu lovim na rešetku i
dajem je u nucleus koji pravim iz tog društva (2
kvalitetna rama puna sa leglom na izlazu ipčelama, 1
ram sa medom i pčelama i 2 rama sa satnim osnovama).
Nukleus zatvaram i odvozim na novo mesto. (To je
veoma važno). Tako isto postupam saostalim
nukleusima. Matice u tim nukleusima treba da budu
veoma dobre, jer će one razvijati pčele za društva
koja idu u zimu. Ramovi koji su se oslobodili od
pčela iz društva i ogranaka šaljem u pogon za
va|enje meda. Pčele spajam uz pomoć kapljica nane,
pri tome nisam zapažao tuču među
njima. Ramove sa leglom, tako|e vrcam, ali veoma
opreazno da iz njih ne bi izletelo otvoreno leglo.
To je važno mada i njih nema mnogo u to vreme, jer
rast društva se približava završetku. Izvrcane
nastavke sa leglom stavljam iznad (gore) kuda se
podižu i pčele. Poslednji ogranak iz tog kompleta
vrcam posebno, ne odvajajući maticu, i preko mreže
postavljam na vrh formiranog društva.
Sledeće društvo formiram
potpuno isto, ali umesto 2 donja prazna nastavka,
stavljam 2 nastavka legla, koji su ostali od prvog
društva. I tako formiram sva društva u pčelinjaku.
Od poslednjeg društva preostalo leglo dajem prvom
društvu, jer kako se sećate, kod njega dole stoje 2
prazna nastavka (njih sam sklonio i vrcao).
Mnogi pčelari
pitaju: zašto tresemo ramove sa leglom, to ne treba
raditi? Da, ali na drugi način nemoguće je zadržati
tu snagu. Do spajanja u svim društvima i nukleusima
dominirao je instikt razmnožavanja i skoro potpuno
je kulminirao instikt na rojenju. Mi treba da
ugasimo taj instikt i da izazovemo novi – instikt
sakupljanja hrane, ali do njega se ne može stići
drugim putem, nego kroz instikt samoodržanja.
[ta je to?
Mi smo stresli na gomilu masu pčela i legla,
odabrali maticu, ostavilijednu gore iznad rešetke.
Pčele svih društava su se privikle da lete na nivou
2-3 nastavka, a u šesti, gde se sada nalazi matica,
one neće poletati. Zato u prvih 24 časa masa
pčelaoseća prazninu, a još je od njih oduzet sav med
(sem meda koji je pri slabom vrcanju na ramovima sa
leglom ostao). Kao rezultat kod pčela se budi
instikt samoodržavanja. U košnicu se skuplja masa
pčela, otvorenog legla, ra|aju se mlade pčele od 3-4
matice – i svima je potrebna hrana. Rano ujutru,
pčele izvidnice daju znak o pojavi prvog nektara u
prirodi – i društvo je počelo tako da radi da je to
teško zamisliti.
Kroz 24 sata pred
veče, oprezno podižem dva gornja nastavka (bez dima,
ali sa kapljicama nane u donji otvor), podižem mrežu
na 1-2 sm, pravim otvor niz zadnjeg zida nastavka.
Kroz njega pčele počinju da opšte sa maticom. A
posle 24 sata mrežu uklanjam. Tako se dobije jedno
društvo, koje zauzima 6-7 nastavaka i i,aju jednu
maticu. Ne treba ograničavati
maticu, pčele će same ograničiti njen rad
sakupljenim nektarom. Zato što je omiljeno mesto
matice – gornji nastavci, pčele takođe
nose nectar –
gore. Prinos nektara u takvim
društvima pojedinim danima, iznosi 20-22 kg. Matica
biva zarobljena medom. Ali veoma je važno ne
ograničavati je u košnici. Sa velikim naprezanjem
radi društvo “gigant” 10 dana. Posle toga treba
vrcati med, jer ga ima oko 10 kg, a i društvo se
može izrojiti.
Treba ponovo uključiti instikt
sakupljanja, i prekinuće se instikt za rojenje.
Pčele će zaliti medom sve do poslednjeg rama, ali
instikt za razmnožavanje se neće pojaviti, čak iako
bi mi to hteli.
Takav pčelinjak treba stalno pratiti i
pomagati ga. Obično kasno uveče, obilazim ga i
slušam zvuke, koji dolaze iz košnice. Oni
karakterišu stepen ventilacije u gnezdu. Ako je
neophodno, malo podižem prednji deo jednog ili
nekoliko nastavaka i podmećemme|u njih 12 mm
letvice, otvaram dopunske otvore na čitavu širinu
nastavka. Prirodno, sva leta na nastavcima su
otvorena. To je neophodno za brzo sazrevanje meda.
Sanitarni (donji) otvor je, tako|e otvoren.
Ako u dane vrcanja dolazi velikiprinos
nektara, tada treba vrcati pre ručka, da bi manje
nektara upalo u med.
Pri pravilnom prilazu poslu, ne treba
brinuti o kvalitetu meda.
Ja med prodajem državi. Interesantno je, da
je po laboratorijskim analizama, od jakih društava
kvalitet meda uvek bolji, nego od srednjih i slabih.
Mnogi pčelari pitaju gde će pčele skladirati med, a
ja odgovaram, da ja uvek mislim na to, ko će ga
skladirati a mesto će se naći: pa leglo u najboljem
slučaju zauzima 2/3 ramova, a još svakog dana se
osloba|aju 6-8 hiljada ćelija od legla, tako da je
za prvih 10 dana mesta dovoljno.
Drugo vrcanje počinjem tada, kada košnice na
vagi dostiže 260-280 kg. Znači vreme je da stresemo
i smanjimo društvo na jedan ili 2 nastavka. Društvo
radi najrentabilnije ako pčele ispunjavaju ramove
knap. U društvu gigantu nije teško izazvati instikt
sakupljanja, ali je teško ponovo razbuditi instikt
razmnožavanja. Zato na kraju sezone u njemu ostaje
samo 5-6 ramova legla na monjoj površini. Zato na
kraju sezone u njemu ostaje samo 5-6 ramova legla na
manjoj površini. Jasno je da ono neće moći
samostalno da ide u zimu, pa ih spašavaju ogranci
(nukleusi) koje sam napravio uoči glavne paše. Pri
pravilnoj nezi oplodnjaci izrastaju i imaju u to
vreme po 7-8 ramova legla. Ogranke treba stalno
nadgledati, da bi u njihovim gnezdima bila perga i
mesto za odlaganje jaja matice.
Posle glavnog vrcanja, oko 15. septembra,
spajam dva ogranka (nukleusa) sa ostacima društva
giganta. Legla od njih ne staju u jedan nastavak,
zato u donji nastavak stavljam 10 ramova zatvorenog
legla, u gornji nastavak smeštam mla|e leglo. Posle
izlaska legla iz donjeg nastavka sakupljam suvišne
ramove. Ako pčele grade zaperke i vise u “bradi”,
tada ih ja ne uznemiravam, i one tako idu u zimu.
Ponekad čitavo leglo ne stane u košnice 12
društava, u takvom slučaju obrazujem još 2-3
društva. U proleće, na račun suvišnih društava,
pojačavam slabija društva.
Osnova moje metode sastoji se u tome, da ja
čitavo vreme stvaram takva društva, kakva su mi
potrebna u datom periodu.
Za opsluženje mog pčelinjaka potrebna je,
naravno, mala mehanizacija. Električna vrcaljka na
12 ramova, električni nož na bazi običnog, skrativši
ga za 6 sm i umetnuti spiralu. Sva ta tehnika radi
na priključcima automobila GAZ-24. Napravio sam
kolica za prevoženje košnica, udobni sto za
otvaranje ramova i drugo što olakšava rad.
Hoću da vam obratim pažnju na
obezbe|enju saća u pčelinjaku. Na 12 društava imam
100 nastavaka, tj. 1200 ramova sa saćem. Ramove
posle vrcanja čuvam u radnim nastavcima koje
stavljam pod nastrešnicu gde stoje do upotrebe.
Protiv moljaca ne upotrebljavam ništa, jer ih kod
mene nema. Ubeđen
sam ako radiš pažljivo i precizno tada nemaš protiv
čega da se boriš.Rezerve hrane i pergu čuvam u
zimovniku.
2.
Volohovič na naš način
Iz iskustva pčelara Čedomira Jovanović, Niš
„Gigant Volohoviča primenjen u našim uslovima"
I kad u prirodi meda nema daje 70
kg
Pre
svega zahvaljujem
gospodinu
Uredniku
na objavljenom članku metoda
VOLOHOVIČ" u „Pčelaru" br. 9. iz 1995. godine
koji sam preveo iz sovjstskog pčelarskog časopisa
„Pčelarstvo" br. 11 i 12 iz 1989. godine
i poslao Uredniku.
Za
metodu „VOLOHOVIČ" saznao sam iz „Pčelarskog
priručnika - Uvod u pčelarstvo, izdanje 1993.
godine, grupe naših eminentnih
pčelarskih
stručnjaka, i to: M. Mladenović,
S. Popović, V. Mlađen, B. Vesković, P. Nešić, B.
Petrović, S. Jakovljević, gde na strani 28. piše:
„Višematičiim
sistemom pčelarenja i primenom „Volohovičevog
metoda" postigne se veći prinos i 5 puta više meda
od osnovnog društva ali je ovaj metod
nešto komplikovaniji za početnika,
pa ćemo ga na nekom drugom mestu objasniti".
Tražeći „Metodu Volohoviča", našao
sam članak zagrebačkog novinara J.E. pod naslovom:
„Ljudi, jel' moguće 300 kg meda po košnici", gde on
u stilu sportskog reportera Mladena Delića objašnjava
i komentariše metodu
„Volohovič", te je na taj način uneo još više
neverice u ovaj metod. Avram Zdravko iz Podgorice u
„Pčelaru" br. 1. i 2. iz 1994. godine, a na osnovu
članka gore pomenutog novinara, tđ. komentariše
metodu „Volohovič" ali sa gledišta naučnih
dostignuća poznatih
svetskih imena (Lebedeva, Poljakova, Veličkova,
Difera i Rihara).
Originalni tekst „METOD VOLOHOVIČ"
objavljen u „Pčelarstvu" br. 11. i 12. iz 1989.
godine dobio sam decembra 1994. godine, i odmah
preveo. Tokom januarskih seminara pčslara u Nišu svi
zainteresovani su dobili ovaj prevod. Sada, na kraju
sezone, kod nekih sam se interesovao o rezultatima „VOLOHOVIČEVOG
METODA", ali uglavnom, većina odgovara da to nije za
naše uslove, ili da ga nisu primenjivali, a tek mali
broj da ga je delimičio primenio.
Kada sam rešio da budem pčelar
(1989), odlučio sam, da se bavim savremenim
pčelarstvom, a ne da čuvam pčele kao što je to radio
moj otac i većina pčelara u Srbiji.
Osnova mog pčelarenja
je „Fararov višematični sistem sa originalnim
nastavcima (456
x
170)". Posedujem 10 košnica i to 4 „FARAR" i 6 „DB"
koje sam osavremenio za višematični sistem, a od ove
godine i „Volohovičev metod". Sa lakoćom sam pravio
„gigante" od 7 nastavaka. Nisam morao da vrcam
ramove sa leglom kao Volohovič, jer je na Fararovim
ramovima leglo od satonoše do donje letvice, bez
imalo meda.
Kao
što znamo, bagrem ove godine nije medio, pa ipak,
„giganti su dnevio punili jedan nastavak. Na pašu su
doveženi (sa zakašnjenjem) 16. maja. Od 19-24. maja
bilo je veliko zahlađenje sa kišom. Pčele uopšte
nisu radile. 28. maja prestao je unos nektara pa su
sva društva gornje nastavke kao i neke ramove u
donjim ispraznila za zatvaranje meda, tako da su
nastavci prosečno
davali po 12 kg meda. Vrcanje meda bilo je 2.
juna. Napominjem, da su dva društva pravila
matičnjake.
Posle vrcanja, odselio sam pčele na
drugi bagrem koji je bio prošao ali su počele
livade. Društva su i dale bila snažna i uspela da
napune po dva nastavka livadskog meda. Tako su 2
„giganta", „Fararov" i „DB" napunili po 6 nastavaka,
ukupno 12 (12
x
12 = 144 kg) nastavka. Druge dve, koje su različito
pojačavane, napunile su (4 + 3) ukupno 7 nastavaka
(7
x
12 = 84 kg) i „DB" koju nisam pojačavao napunila je
samo 1 nastavak.
Iz ovoga se vidi da su sva (10)
društva išla u pašu, inače držim jaka društva,
verovatno bih imao 10 nastavaka meda, odnosno 10
x
12 = 120 kg. Išao sam sa 5 društava, od toga dva
„giganta" i dobio sam 20 nastavaka meda, odnosno 20
x
12 = 240 kg.
Žalosno je bilo gledati kako pčelari
kamionima vraćaju svoje košnice (40-60 kom.) sa paše
bez kapi izvrcanog meda. Zato poručujem, kolegama
pčelarima da prestanu brojati košnice, a počnu
brojati pčele u košnicama.
Po meni, „Metoda VOLOHOVIČ" sadrži
vrhunska dostignuća u pčelarstvu
uz rešenje rojevnog problema, tako što instikt
razmnožavanja pretvara u instikt samoodržanja
odnosno skupljanja hrane. Da bi se shvatio i
praktično primenio, potrebno je predznanje i izvesna
praksa. Nije mi namera da ga tumačim i objašnjavam,
već da ga praktično primenim u našim uslovima. Kada
proučavate Volohoviča obratite pažnju na snagu
društva koja on zazimljuje (ne kako), kvalitet
matica (čista rasa i zamena svake godine), hranu
koju daje za razvoj (med i pergu) i na suštinu
njegovog metoda „u povećanju velike količine pčela
u glavnoj paši", odnosno, stvaranje „giganta" od
150.000 - 160.000 pčela.
Pošto naša glavna bagremova paša
stiže rano (oko 10. maja), to mi ne možemo primeniti
njegov redosled tehnologije - proizvodnja matica 20.
aprila do 5. juna - ujednačavanje 5. juna - razvoj
5. juna do 20. jula - giganti 20. jula - paša 20.
jula do 20. avgusta. Matice moramo spremiti
u prošloj godini i zazimiti ih u višematičnim
društvima ili za svaki „gigant" imati još 2-3
nukleusa. On 5. juna završava sa izvođenjem i
dodavaljem matica i vrši ujednačavanje a zatim kreće
u razvoj za koji ima 45 dana. Tada on ima 36-40
društava.
U našim uslovima, 45 dana pre paše je
25 mart. Tada moramo izvršiti ujednačavanje i
krenuti u razvoj (tako sam ja radio) tako što ćemo u
„DB" košnicama, kada se sva legla saberu da ima 5
punih ramova, a to js 5
x
6.500 = 32.500 pčela. Ili u „FARAROVIM" 8 ramova
legla, a to je 8 h 4.000 = 32.000 pčela. Svi ramovi
u košnici moraju biti pokriveni, „knap" pčelama, a
oni koji nisu, izvaditi iz košnice. Za 10 dana izaći
će preko 30.000 mladih pčela koje treba zaposliti.
Osnovni zadatak pčelara je da obezbedi stalni nivo
kvalitetne paše (ne pogače i šećer, već med i pergu)
i prostor za zaleganje matice, tj. izgrađene ramove,
satne osnove i nastavke. Za vreme
razvoja primenjujem automatsko nadražajno
prihranjivanje sa ramovima perge iz rezerve i
ramovima meda koje zbog lošeg
kvaliteta saća vadim iz košnice. Redovno otvaram ram
sa medom do legla. Prolećno prihranjivanje
šećernim sirupom 1 : 1 obogaćen vitaminima vršim u
jesen.
U našim uslovima april mesec je veoma
pogodan za burni razvoj pčelinjih društava uz
obezbeđenje prethodnih uslova. Ove godine april je
bio nepogodan ali je zato mart bio odličan. Evo
radova, po datumima, iz mog radnog dnevnika:
27. 02. 1995. godine:
- prvi detaljni pregled: ramovi sa leglom okrenuti
za 180°; gnezdo suženo i dodatno utopljeno. Svi
ramovi na kojima nema pčela izvađeni. Stavljen ram
sa pergom za auto-matsko
nadražajno prihranjivanje. Prvo tretiranje hemovarom.
11. 3. do 3. 4. 1995:
- Proširivanje
izgrađenim ramovima i satnim osnovama. Drugo i treće
tretiranje. Sipanje sirupa po 300 gr, sa
lekom za nozemu i dalje dodavanje ramova sa pergom i
medom. U plodištu stavljeno po 4 satne osnove.
7.
04.1995. godine:
- Stavljen prvi nastavak čija je jedna polovina
pregrađena da ne uđu pčele. U zavisnosti od
vremenskih uslova, drugu polovinu otvaram za 2-3
dana. Matice izlaze gore i zaležu.
22-24.4.1995. god.
- Stavljen drugi nastavak sa izgrađenim pomešanim
ili samo sa satnim osnovama. U plodištu, gde nije
bilo 12 ra-mova
sa leglima, dopunjavao sam iz pomoćnih društava.
09-16.05. 1995. god.
- „GIGANTI"
03.06.1995. godine:
- Vrcanje
bagremovog
meda iz 14 nastavaka
06.06.1995. godine:
- Seoba na livadsku pašu
20.06.1995.
godine:
- Vrcanje livadskog meda iz 6 nastavaka. Zatim
proizvodnja matica 25 komada i pet rojeva.
Nikad neću reći: „Zar je to moguće" i
„u našim uslovima, to je nemoguće". Činjenice govore
da je moguće. Farar je imao 200-250 kg. Slovenac
Maks Krmelj 100-150 kg a jedna košnica dala mu je i
318 kg meda. Volohovič 400 kg meda po košnici.
Ukoliko
ne uspem smatraću da nisam znao.
 |
