Da bi ostvarili sve ove prinose potrebno je imati jaka i zdrava pčelinja društva. U prirodi bez domašaja pčelara, pčele su se milionima godina razvijale, rojile, bile jake i održavale vrstu, ali kako smo se mi pčelari tu umešali sada od nas zavisi kakva će nam društva biti. Ne smemo ih opljačkati i ostaviti bez hrane. Kod mene u košnici samo kad zamedi bagrem u košnici može biti manje od 10kg meda. Znači, tada vrcam sve osim meda na leglu, ako ga ima. U većini slučajeva to su male količine koje ne diram, već ostavljam u plodištu.

Kada je u košnici veća količina meda od 10-12 kg matica mnogo više polaže jaja, a samim tim i količina je posle u košnici veća, u odnosu na košnicu sa manjom količinom hrane. Količina meda i perge je različita iako su matice istoga kvaliteta-MED NA MEDU RODI.

 Slika 1.

Pokušaću da objasnim kako dobiti ovako jaka pčelinja društva koja zavise samo od kvaliteta matice.

Većina pčelara kaže pčelarske godine počinju onoga momenta kad matica polaže jaja iz kojih se počinju da legu zimske pčele koje će dočekati mart naredne godine i koje im oneguju više generacija mdadih pčela.

Kod mene pčelarska godina ločinje pripremom društva za proizvodnju matica iz tihe zamene. U aprilu mesecu ujedno dodavanjem satnih osnova i proširenjem prostora borim se protiv rojnog nagona.

Da bi se to postiglo moram raditi ramom. Kod pološke to je normalna pojava, međutim i kod nastavljača LR isto se mora raditi ramom, no o tome ću pisati drugim slučajem.

Moje košnice pološke urađeie su tako da u njih staje 27 DB ramova.

Košnica je sa unutrašnje strane podeljena kanalima i može se deliti na dva dela po 13 ramova, na tri dela po tri rama ili na dva dela po tri a jedan 16 i praviti više kombinacija. Urađena je tako da su prednje strane ima tri leta a sa zadnje i bočne strane još po jedno (vidi se na Slici br. 1).

Ova košnica je mala za pčelarenje sa dve matice. Meni služi u većini slučajeva za proizvodnju matica, mleča a i meda. Kada je koristim kao medaru na nju dodajem medište 17-20 dana pre očekivane paše, a medište je 26 LR ramova i tada ta košnica daje 75-85 kg meda (26 LR i 16 DB), no o tome drugom prilikom.

Za proizvodnju matica tihom zamenom u košnici zazimljujem dva društva na po 13 ramova. Košnica je podeljena pregradom od lesonita i otvorena su dva leta sa prednje strane levo i desno dok je srednje leto zatvoreno. U oba odeljka su matice tihe zamene. U avgustu mesecu obe matice imaju po 8-9 ramova legla, tako da krajem septembra, početkom oktobra imaju 6-7 ramova legla sa dobrim mednim vencem i dobrom zalihom perge. Kada se ovo leglo izvede zajednice se zazi-mljavaju sa 40 - 45000 pčela i zimsko klube pri temperaturi i na -5°C zauzima 7-9 ulica. Krajem oktobra i početkom novembra društva tretiram protiv varoe APITOLOM.   Druge lekove ne koristim jer jaka društva se sama brane od drugih bolesti.

U januaru mesecu dodajem belu Božinu pogaču u koju dodajem propolis (no o količini drugi put). Kada bude dan sa temperaturama preko 12 stepeni, tretiram protiv varoe apitolom. U prvoj polovini februara dodajem nove pogače društvima koje su prethodno pojele i opet samo sa dodatkom propolisa.

Krajem februara kontrolišem da li su sve matice u životu i sva društva koja imaju maticu sada već imaju legla na 2-3 rama skoro veličine šake. Ista pokrivam folijom koju malo povučem nazad. Ukoliko neko društvo bude bez matice spajam ga na taj način što vadim lesonitnu pregradnu dasku i stavljam novinski papir. Društva se spoje i sada klube čini 10-12 ulica pčela, a u košnici ima 25-30 kg meda - hrane iako je februar mesec.

Kod košnica koje su normalno zimovale, ramove sa leglom okrećem za 180 stepeni i ne bojim se da će doći do prehlade jer su društva iz zime izašla sa 27-31.000 pčela i dovoljnom količinom meda i prege koji su pokriveni pogačom koja omogućuje kontakt sa hranom. Zato odmah do legla mogu staviti rumene ramovs kao jabuka i za 7-10 dana isti će biti zaleženi, tako da ću odmah imati čak 5-7 ramova legla početkom marta. Kada cveta dženerika i temperature dostignu iznad 10 stepeni dodajem sirup 1:1 i tada dodajem sa-tne osnovs koje budu izvučene 100% radiličkim ćelijama, a matica ih odmah zaleže.

Ram DB koji ima 9.600 ćelija bude zaležen skoro sa 90% što ziači oko 7-7,5 hiljada ćelija i na prethodnim ramovima rumenim kao jabuka leglo je prošireno na skoro cele okvire, tako da sada već imam oko 8-10 ramova legla, što znači da se broj pčela u košnici već povećao na 45-50.000 kada možemo dodavati i po dve satne osnove, a iz košnice izbacujemo ramove koji su oštećeni i sa trutovskim ćelijama.

Od cvetanja jabuke do cvetanja bagrema ostalo je još oko 20 dana i tada lošiju maticu sa 3-4 rama zatvorenog legla stavljam u novi nukleus, a leglo od obe matice spajam novinskim papirom (vadim punu pregradnu dasku).

Bolja matica sada ima na raspolaganju svojih 8-10 ramova legla a 5-7 ramova legla druge matice, tako da ima ukupno 13-16 ramova legla od čega je 40% zatvoreno i koje će se izleći za nekoliko dana, što ukupno čini 20-30% slobodnih ćelija i kada u sredinu legla dodam još jedan ram rumen kao jabuka naliven sirupom 1:1 pčele ga očiste, poliraju ćelije i matica dobija novih 5-7.000 ćelija za zaleganje koje ni u kom slučaju ne može tako brzo da zaleže. Pčele će povući i sa jedne i sa druge strane rumenog rama po jedan do dva matičnjaka tihe zamene, tako da ih možemo 10-12. dana presaditi u oplodnjake (ukoliko to ne uradimo matičnjaci će biti uništeni).

Oplodnjake formiram na LR društvima preko snerglove daske.

Oplodnjaci su petoramni, zbirni, četiri iz drugih košnica, a jedan sa matičnjakom iz pološke.

U oplodnjake pored rama sa zatvorenim leglom istresem pčele sa jednog rama otvorenog legla.

U pološku u centar legla opet stavljam ram rumen kao jabuka naliven sirupom 1:1. Pčele ponavljaju postupak, matica ne može da zaleže slobodno ćelije i dobijem još 4-5 matičnjaka što ukupno čini 8-9 matičnjaka tihe zamene.

Na kraju jabukove paše postupak ponavljam tako da deset dana pre bagremove paše dobijam još 4-5 matičnjaka. Sada staru maticu sa 2-3 rama zatvorenog legla sklonim u novi nukleus, a matičnjake podelim u oplodnjake od po pet ramova, tako da u sredini ostaje 16 ramova za medober.

Između odeljaka sa matičnjacima i medišta stavljam prsgradu sa Hanemanovom rešetkom, otvaram srednje prednje leto i pomoćna, bočno i zadnje (Slika 2.).

Slika 2.

Mlade pčele se orijentišu na nova pomoćna leta i kada bagrem zamedi umesto Hanemanove rešetke na jednom odeljku stavljam punu pregradu i tako u bagremovoj paši dobijam dve mlade matice i 16 ramova meda.

Ako u jednom odeljku ostavim staru maticu, a u drugom odeljku ostavim da se izvede mlada matica, onda kada mlada počne da nosi i zaleže jedan do dva rama legla u većini slučajeva stara  matica  bude  uništena. Reći ćete da ovde ima mnogo pregrada, međutim, ja koristim ove dve koje imaju višakombinacija (Slika br. 2).

Kada izvrcam bagremov med, obe matice proširujem i delim punom pregradom na 13 ramova, tako da obe mlade matice oko 20 juna već imaju po 8-9 ramova legla i košnica je spremna za suncokretovu pašu kada jednu maticu sa 3-4 rama sklanjam u novi nukleus, drugu maticu ograničavam na 9 ramova i u suncokretu opet imam 16 ramova za medober sa proširenim razmacima. Sada, pošto će oni biti brzo napunjeni, pune ramove meda vadim i stavljam kod rojeva, a kod matice stavljam satne osnove tako da mi ovo društvo daje i 20-23 rama meda, što sve zavisi od paše.

Drugom prilikom govoriću o proizvodnji matične mleči, propolisa, polena, matica presađivanjem larvi kako kod pološki tako i kod nastavljača.