|
Tehnike - prilog
broj 6
Autor priloga,
Slobodan Ž. Janković, rođen je 1946. godine. Od
1998. godine aktivno se bavi pčelarstvom, kao hobi
zanimanjem. Poseduje 10 DB (sa 8, 10 i 12 ramova, 5
Farar (sa 8, 10 i 12 ramova) i 5 Alpskih košnica (sa
8 ramova). Od 1999 godine, glavni je i odgovorni
urednik lista "Obrenovački pčelar", (čiji je i
idejni pokretač). Izdavač je društvo pčelara
"Obrenovac". Saradnik je i srpskog lista "Pčelar"
čiji je izdavač SPOS, u kojem je objavio više
članaka. U engleskom pčelarskom časopisu "The
Beekeepers Quartely", objavljen je njegov članak o
Alpskoj košnici.
Modifikacija metoda "Prirodno rojenje na veštački
način" kod DB, LR i Farar košnica
U Zborniku radova “II Kongresa pčelara Srbije”,
održanom u Aleksincu 28. i 29.9.2002. godine,
objavljen je i rad pčelara Čedomira Jovanovića iz
Niša sa nekoliko primera “Prirodnog rojenja na
veštački način”, od kojih je, i po samom autoru,
najinteresantniji treći primer obrađen na strani 37.
Kako ja, bar za sada, pčelarim stacionarno,
modifikovao sam navedeni primer, učinivši ga
dostupnim svim pčelarima. Istovremeno sam ugradio i
neka poboljšanja, u odnosu na osnovni metod.
Postupak koristim po završetku bagremove
paše, za vreme oduzimanja medišnih nastavaka. Na
svakom nastavku treba da postoji okrugli otvor
prečnika 25-35 mm na prednjoj strani. Skinuti
medišne nastavke, na plodište staviti prazan
nastavak, pa poklopnu dasku, a zatim vratiti medišne
nastavke s tim da okrugli otvori budu okrenuti
suprotno od leta košnice (Slika 1.).
 
Ispod poklopne daske treba zakačiti jednu do
dve antivarozne letvice (Slika 2.).
Sutradan skinuti medišne nastavke koji su
ostali bez pčela i odneti na vrcanje.
Za poklopnu dasku uhvatiće se roj određene
veličine. Radi se o višku pčela, koje su, po
oduzimanju medišta, a deo i pre toga, ostale bez
posla. Kao takve, one su ne samo višak, već i
pretnja mogućem ulasku društva u rojevi nagon.
U
popodnevnim satima, preduzimamo sledeće mere:
1. Skidamo kompletan nastavak sa poklopnom
daskom, na kojoj se nalazi roj i postavljamo ga na
ranije pripremljen medišni nastavak (ili plodište)
u kojem zavisno od tipa košnice može biti 9 ili 11
ramova sa satnim osnovama i jedan ram sa što mlađim
otvorenim leglom (Slika 3.).
Leglo je moguće uzeti iz iste ili neke druge
košnice (na njemu ne treba da bude pčela), i taj
ram, na kojem se u kavezu nalazi i nova, sparena
matica, postavljamo u sredinu novoformirane košnice. košnice.
2. Staru košnicu (starku) premestimo na
novu lokaciju (dovoljno udaljenu od nove kako bi je
napustile izletnice), a na njeno mesto postavljamo
novoformiranu košnicu (roj). Pored pčela iz
novoformiranog roja, u novoj košnici će se uskoro
naći i sve izletnice iz starke. Na ovaj način
formiraće se dosta jak roj, sa značajnim odlikama
prirodnog roja.
3. Do kraja dana i u toku noći, sve pčele će
napustiti medišni nastavak i preći će u plodišni deo
na ram sa leglom i ramove sa satnim osnovama. U
jutarnjim satima uklonimo medišni nastavak i ranije
postavljene letvice. Pčelama prepustimo da same
oslobode maticu.
4. Kako je starka ostala bez izletnica, leto
suzimo i u narednih nekoliko dana, dok ne stasaju
nove izletnice, prihranjujemo sa razblaženim medom
ili šećernim sirupom. I novoformirani roj
prihranjujemo šećernim sirupom 1:1 radi što brže
izgradnje saća.
5. Za 8-9 dana, otvorimo novoformiranu
košnicu i iz nje izvadimo ranije ostavljeni ram sa
leglom. On je poslužio kao mamac za preostale varoe,
a kako smo rekli da je u vreme stavljanja na njemu
trebalo biti što mlađe otvoreno leglo, to smo
omogućili da se na istom formiraju matičnjaci, za
slučaj da matica nije prihvaćena. Dakle, ovaj ram je
imao i kontrolnu svrhu u pogledu prijema matice
(njega vraćamo u starku ili u neko drugo društvo).
Tada uklanjamo i kavez u kojem je bila matica i
nakratko proveravamo aktivnost matice i roja u
celini.
6.
U narednim danima, zavisno od potrebe, i dalje
vršimo prihranu sa 100-200 g sirupa, a posebno
vodimo računa o blagovremenom proširenju i deblokadi
košnice dodajući po potrebi nove ramove sa satnim
osnovama (ili i ceo nastavak - što zavisi od tipa
košnice), uz eventualno vađenje novoizgrađenih
ramova, prevešavanja u gornji nastavak za-tvorenog
legla (kod LR i Farar košnica), a sve radi što
efikasnijeg korišćenja snage roja.
7. Sa starkom postupamo kao i sa ostalim
sličnim društvima.
8. Postoji mogućnost, ako se to želi, da se
formiraju i dvomatična ili dvojna društva. U tom
slučaju, starka se ne pomera na novo mesto, već se
po završenim radnjama vezanim za formiranje roja,
postavlja iznad novoformiranog roja, sa letom
okrenutim na suprotnu stranu od prethodnog položaja
a time i od leta roja (Slika 4.).
Posle primene uobičajene terapije za
oslobađanje od varoe društava koje imaju leglo
(višekratno dimljenje, letvice i sl.), i zamene
matice, i gornje društvo imaće sve uslove (uz
uklanjanje starog i deformisanog saća), ne samo za
zdrav i ubrzan razvoj u društvo spremno za uspešno
prezimljavanje, već u povoljnim pašnim uslovima i za
donošenje viška meda.
Šta smo dobili, sa ovako
modifikovanim metodom?
Dobili smo novo društvo koje je na najbolji
mogući način u poziciji da se brzo razvija
koristeći snagu prirodnog roja.
Novostvoreno društvo, primenom letvica
protiv varoe i rama sa leglom oslobodili smo veoma
velikog broja varoe.
Novostvoreno društvo razvijaće se u celini
na novoizgrađenom i nezagađenom saću, čime je
oslobođeno i mnogih drugih bolesti i problema koje
sa sobom nosi staro saće.
Sprečili smo eventualni rojevi nagon i sve
probleme u vezi sa njim.
Došli smo do novog društva, na kako to kaže
i Čedomir Jovanović “najracionalniji i
najproduktivniji način. Najracionalniji je jer nema
stresanja i smeštanja ramova ( kako je to inače
opisano u primeru jedan navedenog Zbornika, na
strani 36, a pre toga i u knjizi “Savremeni principi
pčelarenja 2”, izdanje 2001., strana 29).
Produktivnost se odražava kroz najbrži razvoj i
najveći broj izgrađenih i zalegnutih ramova.”
Modifikacijom osnovnog metoda, dobijam
dosta jači roj (jer mu pridružujem i sve izletnice),
koji će imati još ubrzaniji razvoj, a izbegao sam
eventualno spajanje više manjih rojeva u jedan, što
se preporučuje u osnovnom metodu, ako roj (iz jedne
košnice) nije dovoljne veličine.
U zavisnosti od jačine roja i kvaliteta
matice, kao i pašnih uslova, postoji mogućnost da
bude potrebno postavljanje i medišta.
Navedeni metod rojenja, rezultat je ličnog
iskustva, a rezultati dosadašnje primene su veoma
dobri, bolji od svih ranije primenjivanih.
Korišćena literatura:
1. Zbornik radova, II Kongres pčelara
Srbije, Aleksinac, 28. i 29.9.2002.
2. Dr Rodoljub Živadinović, “Savremeni
principi pčelarenja 2”, str. 29, 2001
|
